Posle brojnih afera sa hranom, povećanih količina štetnih materija u ljudskoj hrani i stočnoj ishrani, preterana upotreba pesticida i drugih savremenih “pomagala” svi se pitamo, šta je dobro jesti, šta jesti da se ne otrujemo, šta jesti da se ne zarazimo, šta jesti da budemo siti i zdravi.
Na ovo pitanje danas nije lako odgovoriti. Mnogi smatraju da je organska, eko hrana jedino dobra.
Organski proizvedena hrana nije tretirana sintetičkim hemijskim sredstvima (pesticidi, antibiotici), što znači da ne sadrži genetski modifikovane sirovine, ali ni pesticide.
Zanimljivo je razmišljanje Ministarstva poljoprivrede SAD – USDA koje tvrdi da je organska hrana identična od “uobičajeno” proizvedene hrane. Eto ti ga sad, nešto mi je tu malo čudno.
Čudno je to i neprihvatljivo i velikom broju naučnika, koji pobijaju ovo razmišljanje pokazujući da su razlike očigledne u sastavu vitamina, minerala, antioskidansa, kvaliteta belančevina. Naravno u korist organske hrane.
Inače, stručnjaci upozoravaju da se najveće koncentracije pesticida nalaze u jabukama, agrumima, kruškama, zelenoj salati, celeru, grožđu, trešnjama. Manje pesticida je u luku, kupusu, šparglama, grašku, kukuruzu i tropskom voću.
Količinu pesticida možemo smanjti pranjem voća i povrća pod mlazom vode, guljenjem ili ljuštenjem kore kao i termičkom obradom (kuvanjem i pečenjem) hrane. Agrume za čije poreklo nismo sigurni nipošto ne bismo trebali koristiti cele (npr. u pripremi sokova ili rendati koricu za kolače).
Pitam se da li se ovde krije jedna teorijica zavere? Jedite ovo sto vam MI (vlada ta i ta) kazemo, jer mi tako brinemo (zaradjujemo)! Hm..