Svake večeri 31. oktobra širom sveta se obeležava Noć veštica.
A možda vas zanima odakle ta blesava priča?
Čini se da koreni obeležavanja Noći veštica vode još od Kelta koji su 1. novembra slavili početak nove godine. Oni su verovali da se mrtvi tada vraćaju na Zemlju. Kako bi ih izbegli pravili su buku i stavljali strašne maske. Ostavljali su im hranu ispred ulaznih vrata kako bi otišli u miru. U tome se krije i tajna načina na koji se Noć veštica danas obeležava.
A bundeve?
Pa, običaj sečenja budneva u strašne oblike potiče iz 16. veka, a navodno je mitski kovač Jack prvi to uradio. Legenda kaže da je Jack umro, pa ga nisu primili u Raj zbog grešnog života, a ni đavo nije hteo da ga pusti u pakao pošto je i njega prevario. Ipak, on mu je dao malo žara koji je onda stavio u bundevu. Od tada je ona simbol proklete duše koja luta između svetova.
Inače reč Halloween kako se ovaj praznik zove na Engleskom ipak potiče od reči “All-Hallows-Evening” (veče uoči crkvenog praznika Svih svetih).
Noć veštica se danas slavi žurkama sa maskama, rezbarenjem bundeva u strašne oblike. Deca idu od kuće do kuće tražeći slatkiše uz uzrečicu “treack or treat”. Odnosno “Časti ili ćeš biti prevaren.”
Poreklo ove igre je staro verovanje da duše mrvih dolaze u posetu, gladne i nesrećne. I zato decu, prerušene u mrtve, častimo slatkišima. I ovaj običaj ima korene u srednjem veku kada su siromasi išli od vrata do vrata i prosili hranu. Za uzvrat su se molili za mrtve.
Pravoslavna, baš kao i katolička crkva ovaj praznik ne vole baš mnogo i misle da je reč o paganskim običajima. Ali i tu postoje podudaranja, pošto su recimo sutra zadušnice kada se pravoslavni hrišćani prisećaju mrtvih.
Ipak, Noć veštica je samo dobar način da se zabavite.
Zato pogledajte i naš Halloween specijal:
