Već nekoliko puta smo obradili temu gradskog prevoza i svega što ide u paketu. Ali, nismo se do sada setili problema zbog svakog jutra čekamo satima na semaforu, u koloni kojoj se ne vidi ni početak ni kraj. Da, puno je automobila, a ulice male.

Za ovaj problem, prvo zagađenja okoline, a zatim i praktičnosti, sam prvi put čula pre nekoliko godina kada mi je skrenuta pažnja u neobaveznom razgovoru na vlasnike automobila koji njima idu na posao. Kada već imate automobil, nekako se nameće da ćete ga rabiti i tu nema sumnje. Problem nastaje onog trenutka kada jedna trospratnica ima 18 vlasnika automobila i svako izlazi sa prakinga u koloni i kreće na posao. A u svakom automobilu po jedna osoba.

Gospodin koji je o tome pričao je bio vrlo besan i verovatno sam zbog toga i upamtila tu priču. Sada kada mi prevozom treba oko 16 minuta da se izvučem i Drajzerove i sa semafora, itekako shvatam važnost problema i neiskorišćene resurse. Od tih 18 vlasnika, neka se po troje voze u jednom automobilu i to bi značajno smanjilo gužve i zagađenja.

Ne samo što ste ograđeni od svih problema koje donosi vožnja nego biste svima smanjili vreme dolaska na željeno mesto. Da ne pričamo o ekologiji, smanjeju goriva koje trošimo i uštedama. Samo da li je stvarno potrebna prava revolucija ili neka ozbiljna novčana kazna ili diktatorsko rešenje u stilu par-nepar tablica da bi ovo zaživelo.

Ili, je dovoljno da se samo malo potrudimo i organizujemo.

Zato pokupite komšije ili kolege i zajedno do najbližeg zajedničkog mesta - manje novca za parking, manje gužve na semaforu a možda i postanete ortaci ili ko zna šta još.

Sa druge strane, ako baš morate do grada u špicu idite busom! Nemate predstavu koliko može biti zabavno. Ako ste dosadna osoba, jedna vožnja gradskim vas može pretvoriti u najzabavniju u ekipi jer u gradskom je žurka i svašta ima da se prepričava.

Šalu na stranu, nego - ako neko ide kolima sa Miljakovca ka Novom Beogradu oko pola 8 ujutru, neka se javi. Dajana Debić