Ako se pitate kako zasaditi baštu, na pravom ste mestu. Za početak, ovo je pravo vreme da razmišljate o tome. Bilo da imate vikendicu od bake, ili saksije na terasi uzgajanje biljaka može da bude i lako i zanimljivo.
Možete čak i da iskoristite zelene površina oko skuća, ujedinite se sa komšijama i napravite baštice. Naravno, ako ovo zemljište nije baš pored prometnih ulica.
Verovatno znate da je gajenje sopstvenog povrća danas pravi hit u svetu. U mnogim gradovima ljudi su zasadili baštice između ulica, na krovovima i balkonima. I tako ne samo što smanjuju zagrevanje grada, već ga čine lepšim i funkcionalnijim. Recimo u Gracu u Austriji su već godinama ljudi ujedinili slobodne zelene prostore između ulica, organizovali udruženje koje se brine o ovoj zemlji, obezbedili struju, vodu, toalete i iznajmljuju zemlju zainteresovanim građinima. Do nedavno je u nekim delovima Novog Beograda, recimo na nekadašnjoj poslednjoj stanici šezdeset petice, takođe bilo pravih baštica. Ali sada su tu nikle poslovne zgrade a mesta za bašte više nema. Ponegde ćete i danas videti komšije kako gaje cveće pa i začinsko bilje.
Naravno, ako nema slobodnih zelenih površina, onda smestite svoju bašticu na terasu, u velike drvene kutije ili plastične kante, ali je bitno da na dnu budu rupe ili porozan materijal koji će upijati višak vlage.
Kako zasaditi baštu – Priprema
Baštica će biti uspešna ako u nju uložite dovoljno truda, znanja i ljubavi. Pre svega potrebno je da zemlju pripremite. Ako radite na terasi onda ćete kupiti već pripremljenu zemlju. A ako je to zelena površina onda prvo počupajte travu, posebno vodite računa da isčupate korov koji ima jako duboko korenje. Zatim prekopajte zemlju prilično duboko, oko tridesetak santimetara, ostavite jedno pre podne izloženo suncu da pobegnu insekti koji su u zemlji. Zemlju potom usitnite i ona je spremna za sađenje.
Prava je veština odlučiti šta ćete da sadite. Biljke kao i ljudi, ne slažu se uvek jedna sa drugom. Veoma je važno da vidite koje su kompatibilne a savremena znanja i dugogodišnja praksa pokazuju da pojedine biljke teraju određene insekte i štetočine, pa ih je svakako korisno imati u bašti jednu kraj druge.
Možda bi bilo najpametnije da za početak posadite one biljke koje najbolje uspevaju. To su svakako peršun, blitva, luk, obavezno između zasadite neven koji će bujati i širiti se unoseći radost i lepotu svojom predivnom naranžastom i žutom bojom i teraju neke insekte.
Kako zasaditi baštu – Cveće, povrće i druge biljke…
Trebalo bi da znate da se neko povrće ili začinske biljke sade iz kesice, recimo preršun, blitva, tikvice, rotkvice, bundeva a neko od rasada koji kupujete na pijaci. Prilikom kupovine raspitajte se kod prodavaca kako da ih uzgajate jer tako uvek možete da dobijete neki koristan savet. Različite biljke traže i različitu dubinu na kojoj se sade, pa to pročitajte na uputstvu ili neka vas posavetuju na pijaci. Odličan savet jedne bakice sa Zemunske pijace je da paradajz uvek sadite po dva struka zajedno, jer tako pridržavaju jedan drugog, jer su kao mladi veoma krti i lomljivi.
Povrće se sadi u lejicama, dugačkim kanalima, u koje raspoređujete biljke ili se na razdaljini od pet do deset santimetara iskopa rupa u koju se sadi biljka.
Što se tiče cveća situacija je raznolika, pa popričajte sa seljacima na pijaci ili prodavcima u rasadnicima.
Veoma je poželjno da pre nego što posadite biljku u svaku leju ili rupu u koju sadite stavite đubre. Mi smo za stajsko đubre ili kompost koji ćete vrlo lako napraviti od ostataka povrća i voća koje koristite u kuhinji. Čak trideset posto kuhinjskog otpada čini organski otpad koji je dragocen, zato ga ne bacajte.
Kako zasaditi baštu – Kompost
Ako kompost pravite u prirodi najbolje bi bilo da iskopate rupu dalje od kuće i tu slažete organske ostatke iz kuhinje. Ako to radite na terasi nađite neki stari lonac, kutije obložene kesom da ne propušta na beton višak vode, kante od krećenja ili budite inventivni pa smislite nešto sami. Možete kupiti već napravljene kompostere u prodavnici ako baš želite.
Postoji zeleni i smeđi kompost. Zeleni se sastoji od ostataka povrća i voća, kafe, čaja, trave ili ostataka konja, krava, ovaca, koza. Zeleni pomaže da mikroorganizmi brže rastu a smeđi je hrana za mikroorganizime. Smeđi kompost se dobija od pamučnih tkanina, kore od drveća, slame, otpalog lišća, grančica. U kompost ne stavljajte ostatke od kuvanih i prženih jela, ostatke od hrane životinjskog porekla, lekove, PVC ambalažu, duvan, pseći ili mačiji izmet. Trebalo bi koristiti dve trećine smeđeg na jednu trećinu zelenog komposta.
Kada slažete otpadke vodite računa da se ne pravi puno vode, zato nagnite malo kutiju, kantu ili činiju u kojoj se pravi kompost ili na dno stavite novine, piljevinu kako bi se upila suvišna voda. Važno je da kompost ima dovoljno vazduha, što znači da ćete na kutiji, kanti, velikom loncu napraviti na dnu rupe da može da prolazi vazduh. Slažite zeleni otpad sa smeđim i sve to prekrite zemljom, slamom, lišćem.
Povremeno kompost promešajte jer će tako dobiti dovoljno kiseonika i neće se usmrdeti. Ako ga dobro pravite on neće smrdeti već će imati miris vlažne šumske zemlje. Kompost se upotrebljava posle šest meseci do godinu dana a do tada ga čuvajte i pazite. Ako u kompostu vidite ostatke materijala koji ste koristili znači da nije gotov, mora da bude tamnosmeđe ili crne boje i ujednačenog izgleda i da se ne prepoznaju sastojci. Možete u kompost da stavite i gliste koje će ubrzati proces.
Kako zasaditi baštu – Peršun
Počnite jednostavno, odnosno sa biljkama koje će sigurno uspeti već prvi put. Rekosmo na počektu da je peršun veoma lak za gajenje i veoma koristan u domaćinstvu. Tako je i sa nanom ili bosiljkom. Iskopajte lejice kao kanaliće u dubini od dva santimetra i razmaku od desetak cm stavljajte semena. Zemlju morate jako da pristinete kako bi se istisnulo što više vazduha. Zalijte čim posadite. Peršun koje ste posadili će se širiti a imaćete ih i sleduće godine.
Kako zasaditi baštu – Bosiljak
Bosiljak svakako morate imati u baštici jer je nezamenljiv u mnogim jelima i salatama. Kupite na pijaci rasad, ima mnogo vrsta bosiljka koje se nude na tržištu pa izaberite koji volite. Posadite puno bosijka jer ga možete osušiti i koristi i tokom zime na pizzama ili špagetama. Biljke pobodete u male rupe koje izbušite, prethodno dodajte đubre da se dobro primi i zalivajte redovno.
Peršun, bosiljak i mnoge druge biljke ćete vrlo lako zapatiti i u saksijama na terasi.
Kako zasaditi baštu – Tikvice
Tikvice se lako sade i održavaju i divno je gledati kako rastu. One se sade na ćoškovima bašte jer se ova biljka šira pa mora imati dovoljno mesta. Sadi se u rupama dubokim oko pet santimetara u koju stavite dva, tri semenceta. Važno je dobro je zalivati.
Kako zasaditi baštu – Paradajz
Imati sopstveni paradajz je zaista privlačno i korisno. Na pijaci izaberite vrstu koju najviše volite, napominjemo da je čeri paradajz vrlo praktičan jer ga ne napadaju štetočine. Sadnice se kupuju na pijaci a već za iduću godinu pripremite ih sami tako što ćete iz paradajza vaditi semenca, poređati na krpu da se osuše a onda ih držati u prozračnoj kutiji do ranog proleća kada ih zasadite u čašice od kiselog mleka a kada isklijaju i malo porastu spremni su za sađeje. Paradajz se sadi u rupama dubokom tridesetak santimera, dodajte naravno đubre i onda pažljivo da ne polomite krhke stabljičice ubacite u zemlju i dobro je pritisnite. Kada paradajz naraste morate mu staviti pritkice i povezati sa stabljikom da se ne bi polomio.
Kako zasaditi baštu – Luk
Luk se vrlo lako sadi i brzo raste. Ako se desi da iz nekih razloga ne izraste ove godine pojaviće se na vašu radost sledeće. Kupuje se na pijaci ili specijalizovanim radnjama i sadi se u rupice do pet santimetara i na razdaljini od pet do deset. Zaliva se redovno.
Kako zasaditi baštu – Zaštita
Kopriva je poznati prirodni zaštitnik za razne vrste štetočina. Uberite kilogram koprive, berite u rukavicama, potopite u deset litara vode. Neka odstoji deset dana a onda procedite i prskajte biljke. Na isti način pripremite i tekućinu od belog luka i bibera.
Lisnih vaši se možete osloboditi ako feferone oko 200 grama prelijete hladnom vodom i ostavite jedan dan da odstoji. Onda to rastvorite sa 100 litara vode i prskajte biljku.
Duvan se takođe od davnina koristio za zaštitu biljaka od vaškica, muva i drugih štetočina. Potopite duvan iz kutije cigareta u litar vode, odstoji jedan dan, razredite sa pet litara vode i prskajte biljke.
Kako zasaditi baštu – Saradnja biljaka
Poznato je da neke biljke veoma povoljno utiču jedna posađena kraj druge i štite svoje komšije od štetočina.
Kada se posadi paradajz pored kupusa štitiće ga od gusenica koje su vrlo uporne u bušenju rupa na listovima i njegovom upropašćavanju.
Beli luk uspešno tera insekte od ruže pa ne morate da ih prskate hemikalijama.
Divni cvet kadife, posebno njegov miris povoljno deluju na zaštiti dinja, jer štite koren biljke od štetočina.
Odlične su kombinacije i brokoli i prokelj između kojih se sadi mirođija, kao i sađenje rotkvica sa spanćem, jer miris rotkvice tera insekte od listova spanaća.
Uzgajanjem sopstvenog povrća i začinskih biljaka bićete sigurni šta jedete i ponosni na svoje umeće. To je ne samo korisno utrošeno slobodno vreme već i veoma lepo, doneće vam puno radosti i sreće.
Kako zasaditi baštu – cveće
Između porvrća svakako posadite začinsko bilje kao što smo već rekli ili kadifice, neven, četkice. Divno će se slagati sa povrćem a vaša baštica će blistati od šarenolikosti i lepote.
A da bi vaš vrt bio pravi posadite i drugo cveće.
Ruže su broj jedan, ma kako vam se to činilo, jer one traju puno, puno godina a kada vas više ne bude vaši unuci ili deca hvaliće se kako ste lepe ruže zasadili. Ruže vole sunce, zato su tako i lepe, ali njih ima jako puno pa morate sami da izaberete šta volite, velike, male, niske, visoke, penjalice, bokoraste a tek o bojama da i ne govorimo. Zemlja mora biti rastresita, mekana, nađubrena. Dubina rupe u kojoj se ruža sadi može biti duboka od dvadesetak cm pa do pola metra ili čak metar zavisno od vrste. A to ćete već pitati kada kupujete ružu za sadnju bilo na pijaci ili u specijaliovanim radnjama. Ružu redovno zalivajte a kada cvet procveta na vreme ga isecite da ne bio izvlačio energiju i hranu iz stabla. Pazite kada radite oko ruže da vas ne ubode trnje. Na jesen ili u proleće je orežite jer će bolje rasti.
Muškatle su takođe omiljeno cveće. I njih danas na tržištu ima puno pa ćete morati da odaberete ono što vam se dopada. Muškatle su veoma lake za održavanje, podnose lepo svako zemljište, vole redovno zalivanje i đubrenje kao i svaka biljka. Kada na jesen uvene, nemojte ostavljati muškatlu u saksiji ili zemlji jer će nepotrebno tavoriti preko zime kada je unesete u kuću. Veoma je ružno kada po hodnicima vidimo jadne muškatle kako se muče bez sunca, bledih listova i uvenulie stabljike, više mrtve nego žive. Izvadite je iz zemlje, isecite dobar deo stabljike, okrenite naopako i stavite je na tamno mesto da prezimi. Na jesen je opet malo orežite i zasadite, videćete kako će se razbujati.
Poslednjih godina prodaju se predivne biljke Dan i noć, ima onih koje mogu da budu na prozoru i preko zime, osim ako nije baš, baš niska temperatura. Ova biljka je vrlo skromna, ne zahteva posebnu negu a divno cveta i ima je u prelepim bojama.
Danas je tako velika ponuda cveća da zaista čovek ne zna šta bi pre izabrao. Zato je važno da vidite gde sadite, da li je vaša baštica ili vrtić u senci ili na suncu, kako želite da izgleda. Dobro se raspitajte i sadite cveće s ljubavlju.
Kako zasaditi cveće na terasi
Evo još jedne ideje. Na terasi, čak i skromnih dimenzija, veoma je primamljivo posaditi bundevu. Za to je potrebno da imate neku duboku činiju, plastičnu kantu i sl. Kada izraste stavite joj stabljiku na kanap koji ste zakačili uvis, uz zid i videćete kako će divno olistati, posebno je lepa ako se penje uz prozor. Ona možda neće doneti plod ali će izgledati prelepo na terasi. Isto tako kao cveće možete posaditi i krastavce, čiji su listovi takođe veoma bogati a da ne govorimo o plodovima kojima ćete se ponosoti.
Dakle, kombinacija ima jako puno, pustite mašti na volju i kombinujte, isprobavajte, učite se, delita iskustva i pre svega, uživajte u svojim biljkama i divite se njihovoj lepoti.
