Pronađen ukleti Grad majmuna (i grozna bolest)

Poslednje neistraženo mesto na svetu

Grupa istraživača i arheologa krenula je pre nekog vremena u istraživanje džungle Hondurasa i Nikaragve u potrazi za legendarnim “Izgubljenim Gradom Boga majmuna”. U stvari, radi se o jednom od poslednjih naučno neistraženih mesta na svetu.

Istraživači su imali niz iskušenja, susrete sa otrovnim zmijama, opasnim životinjama, a na kraju su dobili bolest opasnu po život, piše Daily Mail.

Ova priča počinje u 16. veku, kada su stanovnici grada znanog i kao Beli grad pobegli iz njega, verujući da je uklet. Zapravo bili su zaraženi od evropskih doseljenika koji su sa sobom doneli razne bolesti na koje domaći jednostavno nisu bili imuni.

Stotinama godina su razni istraživači pokušavali da pronađu drevni grad i predmete koje su njegovi stanovnici ostavili kada su pobegli. Ali grad je bio izgubljen negde duboko u preko 50.000 kvadratnih metara džungle Mosquitia, koja pokriva granicu Hondurasa i Nikaragve. Potraga je porazila i najhrabrije istraživače.

Pisac Douglas Preston i istraživač Steve Elkins, uz financijsku pomoć snimatelja dokumentaraca Billa Benensona, koristili su najnoviju tehnologiju kako bi locirali misteriozan grad. Koristili su laserske uređaje za obradu slike montirane na staroj Cessni Skymasteru kako bi skenirali stotine kilometara džungle u samo jednom danu, leteći nad biljnim pokrovom dok su mapirali prostor koji se nalazilo ispod. Dobijene informacije koristile su se kako bi se napravio 3D model koji je uputio neustrašive istraživače prema njihovom cilju, zanimljivim građevinama koje su decenijama bile sakrivene od očiju ljudi.

“Ili su ih napravili ljudi, ili najinteligentnije krtice koje postoje”, rekao je tada Benenson.

“Pa, znao sam da smo pronašli grad, drevni grad”, potvrdio je Elkins.

Ali kako bi stvarno otišli tamo i uverili se šta su pronašli, trebalo je da zaborave na letelice i odu tamo pešice, što je bio riskantan poduhvat za koji su se pripremali čitavu godinu.

Ne samo da su morali da se probiju kroz gusto rastinje po neravnom terenu, već su im pretile i bolesti, ozlede.

Jedne noći smrtonosna otrovnica ušla im je u logor. Andrew Wood, bivši SAS specijalac i stručnjak za ratovanje u džungli nožem je pogodio zmiju, ali ova je i dalje predstavljala smrtonosnu pretnju.

“Pribio je zmiju ali je ona doslovno eksplodirala u totalnom napadu besa i stala da grize sve naokolo, štrcajući otrov po vazduhu”, priča Elkins. Morali su da joj odrube glavu kako bi prestala da pljuje otrov.

Na kraju je tim ipak otkrio grad, ali je rastinje bilo toliko gusto da je bilo nemoguće videti čak i temelje ogromne piramide koju su pronašli.

“Neko je rekao, hej, čekajte malo, tu je neko čudno kamenje. Svi smo se vratili i prvo što smo videli bila je glava jaguara kako izlazi iz zemlje, urezana u kamenu,” prepričava doživljaj Elkins.

Otkriće je bilo toliko uzbudljivo da je sam predsednik Hondurasa uzeo prvi artefakt, uprkos tome što su neki tvrdili kako je celo područje sveto, što znači da bi sve trebalo da ostane netaknuto.

Ali kada su napustili džunglu, shvatili su da je nekoliko njihovih članova ponelo nešto sa sobom – lišmaniozu, odvratnog parazita koga prenose peščane muve a koji stvara haos u ljudskom telu.

“Parazit migrira u membranu sluzokože usta i nosa, i jednostavno počne da ih jede”, objašnjava Preston. Otpadaju nos, usne i na kraju celo lice postane velika otvorena rana.

Elkins i Benenson nisu bili zaraženi, ali oko polovine tima nije bio te sreće. Nuspojave lekova kojima su se lečili od parazita uključivale su povraćanje, grčeve, kao i neurološke probleme.

Pretnja od te bolesti, kao i brojne druge opasnosti koje vrebaju u džungli, držaće istraživače dalje od nalazišta još neko duže vreme.

“Jednostavno je preopasno”, kaže Preston. photo: Dave Yoder, national geographic

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *