Zašto bi trebalo prekinuti prinudnu izolaciju, policijski čas i vanredno stanje? Ova pitanja objašnjava ugledni doktor Scott W. Atlas. Prenosimo ceo tekst:
Pet ključnih faktora se ignorišu kada se poziva na produženje totalne izolacije.
Činjenica 1: Ogromna većina ljudi nema skoro nikakav rizik od smrti zbog virusa Covid 19.
Poslednje istraživanje antitela sa Univerziteta Stenford ukazuje da je smrtnost virusa oko 0.1 do 0.2 posto, što je manje od prethodne procene Svetske zdravstvene organizacije koja ga projektuje na 20 do 30 posto zbog čega su mere totalne izolacije i uvedene.
U Njujorku, koji je epicentar pandemije sa trećinom smrti u Sjedinjenim Državama, smrtnost ljudi između 18 i 45 godina je 0.01 posto, odnosno 11 na 100.000 ljudi. Sa druge strane, ljudi stariji od 75 godina imaju smrtnost 80 puta veću. Za ljude mlađe od 18 godina smrtnost je nula na 100.000.
Od svih smrtnih slučajeva u Državi Njujork, dve trećine su pacijenti stariji od 70 godina, a više od 95 posto su stariji od 50 godina dok je 90 posto svih smrtnih slučajeva imalo i druge smrtonosne bolesti. Od 6.570 potvrđenih Covid 19 smrti, 6.520 ili 99.2 procenta je imalo drugu tešku bolest.
Ukoliko nemate drugu hroničnu bolest šanse da umrete su srazmerno male, u odnosu na vaše godine. Mlađi odrasli i deca normalnog zdravlja skoro da nemaju nikakav rizik od ozbiljnog oboljevanja.
Činjenica 2: Štiteći starije i ljude pod rizikom sprečava se zagušenost bolnica
Na osnovu podataka iz bolnica u Njujorku, hospitalizacija mlađih od 18 godina je bila 0.01 na 100.000, za one od 18 do 44 godine je 0.1 na 100.000. Čak i za ljude od 65 do 74 godine samo 1.7 procenata je završilo u bolnici. Na osnovu 4.103 potvrđena slučaja Covid 19 pacijenata sa simptomima dovoljno lošim da potraže medicinsku pomoć, doktorka Leora Horwity sa NYU Medical Center je zaključila da “su godine ubedljivo najveći faktor rizika za hospitalizaciju”. Čak i rani izveštaji SZO su naveli da je 80 posto svih slučajeva blago a nove studije ukazuju da je mnogo veći procenat zaraženih i mnogo manje ozbiljnih stanja. Polovina od testiranih i pozitivnih na infekciju nije imalo nikakve simptome.
Velika većina mlađih, zdravih ljudi nema potrebu za medicinskim tretmanom čak i ako se zaraze.
Činjenica 3: Vitalni imunitet populacije se sprečava izolacijom i tako se produžuje problem
Već decenijama znamo da zaraza omogućava ljudima da stvore imunitet – antitela – čime se stvara “imunitet krda”. To je i glavni razlog široke vakcinacije – kako bi se povećao imunitet populacije. Što se tiče ovog virusa, znamo da medicinska nega nije neophodna za veliku većinu zaraženih. Bolest je toliko blaga da je polovina zaraženih bez ikakvih simptoma, pokazali su podaci sa broda Diamond Princess, kao i oni sa Islanda i iz Italije. Lažno su nam sve predstavili kao problem koji zahteva masovnu izolaciju. Zapravo, zaraženi ljudi bez teških simptoma su najbolji način za stvaranje imuniteta. Prenošenje virusa na druge ljude iz grupe niskog rizika i onda stvaranje antitela zaustavlja se širenje na osetljive ljude čime se na kraju prekida opasnost.
Produžavanje izolacije za celu populaciju direktno sprečava stvaranje širokog imuniteta.
Činjenica 4: Ljudi umiru zato što druga medicinska stanja ne mogu da se leče
Milioni ljudi neće dobiti adekvatnu medicinsku terapiju zbog navodnog potencijala za širenje covida 19. Većina zemalja i mnoge bolnice su zaustavile manje važne procedure i operacije. Time se sprečavaju dijagnoze i opasna stanja, poput testiranja na kancer, biopsije ili tumori koji bi mogli da budu otkriveni. Tretmani, uključujući urgentne se propuštaju. Oboleli od kancera ne dobijaju hemoterapiju. Procenjuje se da je 80 posto operacija mozga otkazano. Akutni moždani i srčani udari ne dobijaju tretman i neki će zbog toga umreti ili ostati sa trajnim posledicama.
Činjenica 5: Jasno znamo koja populacija je u riziku i treba da bude zaštićena
Ogromna većina dokaza širom sveta pokazuje da su stariji i oni sa hroničnim bolestima pod većim rizikom od hospitalizacije i smrti zbog korona virusa. To ukazuje da cij treba da nam bude izolacija te grupe, uključujući pažljivo praćenje svih koji su u kontaktu sa njima. Najveći rizik imaju gerijatrijski centri i njih treba sistematično štititi od zaraženih.
Na osnovu fundamentalne biologije i dokaza koje imamo osnovna pravila bi trebalo da budu takva da strikno štitimo najosetljivije. Oni sa blagim simptomima bi trebalo da budu u samoizolaciji a skoro sva radna mesta i male biznise bi trebalo otvoriti uz neke preventivne mere koje se odnose na velike grupe ljudi. To bi omogućilo osnovnu socijalizaciju i stvaranje imuniteta kod onih sa minimalnim rizikom dok bi spasilo živote i sprečilo zagušenje u bolnicama. Tako bi se sprečile enormne posledice totalne izolacije. Prekinimo da ignorišemo empirijske činjenice i fokusiramo se na hipotetičke modele. Činjenice su važne.
Doktor Scott W. Atlas, bivši šef neuroradiologije na Stanford University Medical Center, izvor: TheHill
