Manastir Kasteljan je pravo blago koje se krije u blizini Beograda. Avantura, obilazak manje poznatih mesta u Srbiji doneće niz uzbuđenja i radosti. Neka ovoga puta to bude istraživanje na obroncima Kosmaja.

Ova prelepa planina je nadomak Beograda, tako blizu sa tako puno mogućnosti. Već smo pisali o izletu na Kosmaj.

Ali ovoga puta tragamo za ostacima manastira Kasteljan koji se nalazi na njegovim obroncima.

U selu Nemenikuće moraćete sa asfaltnog puta da krenete putem od kamena ili da ostavite kola u blizini, gde su ljudi ljubazni i predusretljivi.

Put je zanimljiv, održavan a usput možete da naberete hajdučku travu, kupine, bokvice. Sve je nezagađeno, neprskano i na dohvat ruke. Takođe, nije ni blizu velikih puteva.

Pogled na kuće u daljini i proplanke Kosmaja prosto pozivaju da ih fotografišete.

Manastir Kasteljan

A onda u sred šume nalaze se ostaci Kasteljana. Imaćete utisak da ste negde u Engleskoj, Irskoj, da je tu nekada bio zamak a vitezovi se takmičila u bacanju koplja.

Ali to nije zamak već manastir. Delovi zidina su očuvani i impresivni. Iako naziv Kasteljan sigurno vuče poreklo od rimske reči kastrum (utvrđenje) i engleske castle. Navodno je manastir sagrađen na mestu rimskog utvrđenja koje se tu nalazilo u drugom i trećem veku.

Manastir je zidan krajem trinaestog i početkom četrnaestog veka i posvećen Svetom Đorđu. Građen je u raškom stilu od kamena. Bilo je to u vreme kralja Dragutina najstarijeg sina Stefana Uroša i Jelene Anžujske.

Onda ga je obnovio u 15 veku despot Stefan Lazarević, sin cara Lazara. U mnogim zemljama su ga veoma cenili. Bio je vitez, vojskovođa, jedan od najvećih srpskih književnika srednjeg veka, pokrovitelj umetnosti i kulture.

Crkva ima dimenzje 12,5 metara sa 6 i najstariji je sačuvani deo manastirskog kompleksa. Tu su i trpezarija, konak koji su i dalje očuvani.

Tu su i delovi fresaka doduše prilično uništenih ali nije ni čudo jer ostatke manastira spiraju kiše, snegovi i vetrovi, a ceo kompleks je dugo bio zatrpan i zemljom.

Južno od crkve je bio i konak, izuzetno lepa građevina. A kako je konak bio van manastirske porte pretpostavlja se da je služio putnicima namernicima, gostima bratstva.

manastir-kasteljan-kosmaj
manastir-kasteljan-kosmaj

Kada vidite te kamene zidine, prozore na kojima još uvek ima drvenih okvira, bićete oduševljeni i ponosni na građevinu koja govori o našim precima, njihovom umeću, životu.

Tim putem je prolazio i patrijarh Arsenije Čarnojević sa narodom bežeći sa Kosova i Metohije ka severnim krajevima.

Manastir je bio sakriven pod slojevima zemlje u divnoj šumi. A onda je šezdesetih i sedamdesetih godin dvadesetog veka ponovo ugledao svetlost dana.

Godine 1963. Zavod za zaštitu spomenika Srbije se angažovao na istraživanju i otkrića su bila sjajna.

Ostaci su iskopani, zaštićeni što možete i sami da vidite kada posetite ovo čarobno mesto.

Posle toliko vekova, 2000. godine na Đurđevdan služena je Sveta ligurgija. Održava je do danas sveštenik iz crkve u Nemenikućama svake poslednje nedelje u mesecu.

Šuma se održava, prostor oko manastira takođe.

Bilo je u planu da se manastir obnovi ali za sada nema preciznijih informacija o tome kada bi radovi mogli da počnu.

I za kraj, ako ste skloni planinarenju ili pešačenju, kroz šumu postoji staza kojom se može doći do vrha Kosmaja i čuvenog spomenika.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime