Manastir Kasteljan je pravo blago koje se krije u blizini Beograda. Avantura, obilazak manje poznatih mesta u Srbiji doneće niz uzbuđenja i radosti. Neka ovoga puta to bude istraživanje na obroncima Kosmaja.
Ova prelepa planina je nadomak Beograda, tako blizu sa tako puno mogućnosti. Već smo pisali o izletu na Kosmaj.
Ali ovoga puta tragamo za ostacima manastira Kasteljan koji se nalazi na njegovim obroncima.
U selu Nemenikuće moraćete sa asfaltnog puta da krenete putem od kamena ili da ostavite kola u blizini, gde su ljudi ljubazni i predusretljivi.
Put je zanimljiv, održavan a usput možete da naberete hajdučku travu, kupine, bokvice. Sve je nezagađeno, neprskano i na dohvat ruke. Takođe, nije ni blizu velikih puteva.
Pogled na kuće u daljini i proplanke Kosmaja prosto pozivaju da ih fotografišete.
Manastir Kasteljan
A onda u sred šume nalaze se ostaci Kasteljana. Imaćete utisak da ste negde u Engleskoj, Irskoj, da je tu nekada bio zamak a vitezovi se takmičila u bacanju koplja.
Ali to nije zamak već manastir. Delovi zidina su očuvani i impresivni. Iako naziv Kasteljan sigurno vuče poreklo od rimske reči kastrum (utvrđenje) i engleske castle. Navodno je manastir sagrađen na mestu rimskog utvrđenja koje se tu nalazilo u drugom i trećem veku.
Manastir je zidan krajem trinaestog i početkom četrnaestog veka i posvećen Svetom Đorđu. Građen je u raškom stilu od kamena. Bilo je to u vreme kralja Dragutina najstarijeg sina Stefana Uroša i Jelene Anžujske.
Onda ga je obnovio u 15 veku despot Stefan Lazarević, sin cara Lazara. U mnogim zemljama su ga veoma cenili. Bio je vitez, vojskovođa, jedan od najvećih srpskih književnika srednjeg veka, pokrovitelj umetnosti i kulture.
Crkva ima dimenzje 12,5 metara sa 6 i najstariji je sačuvani deo manastirskog kompleksa. Tu su i trpezarija, konak koji su i dalje očuvani.
Tu su i delovi fresaka doduše prilično uništenih ali nije ni čudo jer ostatke manastira spiraju kiše, snegovi i vetrovi, a ceo kompleks je dugo bio zatrpan i zemljom.
Južno od crkve je bio i konak, izuzetno lepa građevina. A kako je konak bio van manastirske porte pretpostavlja se da je služio putnicima namernicima, gostima bratstva.
Kada vidite te kamene zidine, prozore na kojima još uvek ima drvenih okvira, bićete oduševljeni i ponosni na građevinu koja govori o našim precima, njihovom umeću, životu.
Tim putem je prolazio i patrijarh Arsenije Čarnojević sa narodom bežeći sa Kosova i Metohije ka severnim krajevima.
Manastir je bio sakriven pod slojevima zemlje u divnoj šumi. A onda je šezdesetih i sedamdesetih godin dvadesetog veka ponovo ugledao svetlost dana.
Godine 1963. Zavod za zaštitu spomenika Srbije se angažovao na istraživanju i otkrića su bila sjajna.
Ostaci su iskopani, zaštićeni što možete i sami da vidite kada posetite ovo čarobno mesto.
Posle toliko vekova, 2000. godine na Đurđevdan služena je Sveta ligurgija. Održava je do danas sveštenik iz crkve u Nemenikućama svake poslednje nedelje u mesecu.
Šuma se održava, prostor oko manastira takođe.
Bilo je u planu da se manastir obnovi ali za sada nema preciznijih informacija o tome kada bi radovi mogli da počnu.
I za kraj, ako ste skloni planinarenju ili pešačenju, kroz šumu postoji staza kojom se može doći do vrha Kosmaja i čuvenog spomenika.
