Na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke nađena kljova divljeg vepra sa urezanim lunarnim ciklusom od 28 dana i četiri mesečeve mene.
Arheolozi pretpostavljaju da je neobično ukrašena kljova divljeg vepra, stara oko osam milenijuma, pronađena u Medvednjaku kod Smederevske Palanke, zapravo prvi džepni kalendar na svetu.
>>> 10 neverovatnih činjenica iz srpske istorije
"Na spoljnom delu kljove koja je mesečastog oblika, nalaze se četiri isto tako mesečasta proširenja, a na unutrašnjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana sa četiri karakteristične mene i ukazuje na to da je na kljovi najverovatnije predstavljen – mesečev kalendar", kaže prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.
On podseća da je računanje i podela vremena zasnovano na ciklusu mesečevih mena, po mišljenju većine stručnjaka, najstariji kalendar.
"Lunarni kalendar je veoma dugo u upotrebi, još od paleolita. On se koristi i danas, na primer u praćenju začeća i razvoja deteta i slično, ali nikada i nigde nije nađena tako eksplicitna predstava kao što je slučaj sa predmetom iz Smederevske Palanke", kaže prof. dr Stojić, pišu Novosti.
"Otkriće iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najvećih iz neolitskog perioda, ne samo zbog kljove – kalendara. Na ovom lokalitetu je nađeno više kultno-umetničkih predmeta od kamena i kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazištu na svetu. Ukupan broj umetnički oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlađeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji, Bliskom i Srednjem istoku je manji nego što je do sada, i to uglavnom slučajno, nađeno na lokalitetu u Smederevskoj Palanci", ističe dr Stojić.
>>> 4 najveća otkrića srpskih naučnika
On smatra da pronalazak ovog koštanog kalendara otvara mnogo novih pitanja, o neolitskoj civilizaciji u Pomoravlju, o tome da li su ljudi 6.000 godina pre nove ere pomoću lunarnog kalendara pratili prirodne cikluse setve i žetve, ili su planirali porodicu i pratili trudnoću.
Klikni Like da i drugi vide!
Predmet o kojem je rec je deo privatne zbirke, ne zbirke Palanackog muzeja, samim tim je bez konetksta i ne moze mu se potvrditi pitanje porekla (kako i na koji nacin je predmet “iskopan”), stoga ovakvu vrstu tumecenja treba uzeti sa velikom rezervom. Medvednjak je danas devastiran lokalitet zahvaljujuci divljim kopacima, zbog kojih predmeti dospevaju u ruke ljudi koji su slobodni da ih tumace kako im volja i masta dopusta.
Fantasticno!