Dan zaljubljenih se obeležava svake godine 14. februara. I verovatno su vam prve asocijacije na njega recimo lepe čokolade, cveće ili romatnična večera. Ovaj sladunjavi praznik koji su prigrabile velike korporacije i marketinški stručnjaci ipak ima malo drugačije početke i priču. Mračnije početke!

Njegovi koreni su naravno u paganskim ritualima, uz uticaj Hrišćanstva.

Dan zaljubljenih – Paganski običaji i muvanje

Istoričari nisu baš sasvim sigurni kakvo je poreklo Dana zaljubljenih odnosno Svetog Valentina. Obično se smatra kako je sve počelo u vreme pre Rimskog carstva uz ritual po imenu Lupercalia.

Sredinom februara održavao se divlji festival na kome su prvo koze i psi žrtvovani. To su radili Luperci, odnosno Bratstvo vukova, kao ponudu paganskim bogovima.

Onda bi bratstvo odralo kože ubijenih životinja i u njima bi goli trčali po naselju hvatajući devojke. I ne, nisu sa njima pričali o romantičnim stvarima već su obično imali seks. Koliko je to bilo dobrovoljno veliko je pitanje, mada možda i jeste.

Noel Lenski, istoričar sa Univerziteta Kolorado kaže da je to zapravo bio prvobitni oblik upoznavanja mladića i devojaka. Malo kasnije je običaj uznapredovao pa je tokom festivala postojala posuda sa ženskim imenima koje su muškarci izvlačili. Da, bila je to ljubavna lutrija.

Onda se pojavila Katolička crkva i Hrišćani koji nisu baš bili preveliki ljubitelji krvi, golotinje i žrtvovanja životinja.

Negde u petom veku Papa Gelasisus I je smislio sličan praznik, kako bi ljudi zaboravili na paganski festival i običaje.

Tako je nastao Sveti Valentin u čast dvojice hrišćanskih mučenika – Valentina iz Rima i Valentina iz Ternija. Obojica su ubijeni zbog vere 14. februara, doduše različitih godina.

A koliko je bilo verovatno da se tako nešto desi?

Pa i ne baš malo, pošto su Rimljani svakodnevno ubijali hrišćane.

Praznik Svetih Valentina nije trebalo da ima bilo kakve veze sa seksom ili upoznavanjem. To ipak nije sprečilo Evropljane da nastave sa svojim februarskim muvanjem. Tako su Normani obeležavali Dan Galatina, što bi značilo Dan ljubavnika recimo.

Naučnici misle da su vremenom Galatin i Valentin pobrkani i spojeni tokom Srednjeg veka.

Prvi put se praznik u pisanom dokumentu spominje još u 14. veku u poemi koju je napisao Geoffrey Chaucer: “Bio je to Dan Svetog Valentina, kada je svaka ptičica izašla napolje da pronađe sebi par.” I Šekspir u sličnom kontekstu opisuje Valentino.

Dan zaljubljenih – Valentino danas

I tako je ostalo sve do Industrijske revolucije. A onda su kompanije i razni trgovci shvatili da je ovaj praznik idealna prilika da povećaju zaradu.

Masovna produkcija čestitki je bila prvi korak. Tako je Hallmark Cards već 1913 godine nudio spremne čestitke za Dan zaljubljenih. Ubrzo su se pridružili cvećari, proizvođači čokolada i slatkiša, pa onda nakita…

Ljubav je i dalje glavna, ali danas je malo više materijalna a malo manje romantična.

Vrlo je zanimljivo da je u Srbiji postojao paganski običaj vrlo sličan običajima u ostatku Evrope. U pitanju su Bele poklade kada su prerušeni mladići i devojke, takođe sredinom februara šetali selima gde su ih drugi stanovnici darovali poklonima. Dakle, opet muvanje.

A šta je sa Svetim Trifunom? On se takođe obeležava 14. februara, ali nema veze sa Danom zaljubljenih. Inače i Srpska pravoslavna crkva obeležava dan Svetog Valentina ali 13. avgusta po novom kalendaru.

Ako vas zanima najluđa ideja za poklon za Dan zaljubljenih 2019, kliknite ovde.

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime