LMR

Ko kaže da Srbija nije zemlja kvalitetne rep muzike!? Filip Jašić a.k.a LMR je pravi primer da stvari stoje ”malo” drugačije. Kada je snimio svoju prvu pesmu sa petnaest godina, nije ni mogao da zamisli da će nakon deset godina imati ”malu armiju fanova” čiji se broj svakodnevno povećava. Novobeogradski blokovi kao večita inspiracija, ili bolje reći surova realnost ispričana kroz prizmu rep muzike. LMR iza sebe ima jedan mixtape sa Rastom pod nazivom ”Sensemila”, nekoliko desetina pesama i spotova koji beleže veliku gledanost na You Tube kanalu. Nastupao je širom Srbije, a nedavno je učestvovao na najvećem hip-hop festivalu u zemlji ”Svi kao jedan” gde je prošao vrlo zapaženo. O ovom iskustvu, ali i o njegovoj muzici i planovima LMR govori za Domino Magazin.

Nedavno si učestvovao na najvećem hip-hop festivalu u Srbiji ”Svi kao jedan”. Reci nam nešto više o tom iskustvu?

Bilo je odlično i publici sve pohvale, bili su sjajni. Pojavljivanje na tom festivalu je veliki uspeh za mene i mog kompadrea Mixu. Pre svega što su nas uopšte pozvali da nastupamo zajedno sa svim drugim jako poznatim i priznatim izvođačima. Takođe, jer se sami probijamo kroz ove muzičke vode od početka, i nikad nismo imali nekog poznatijeg pored nas ko je mogao da nam pomogne da se nađemo na nastupima, u emisijama ili zbog kojeg bi više ljudi čulo za nas. Sve smo postigli sami i zato smatramo da je ogroman uspeh što smo nastupali na tom festivalu. Mislim da je Eufrat  to najbolje rekao za vreme njihovog (Prti Bee Gee) nastupa te večeri. Rekao je: ”Ja ne znam dal’ vi u publici kapirate, al’ za nas izvođače koji nastupamo ovde, to je kao da smo u Ligi Šampiona.”

Tvoja publika te zna pod pseudonimom LMR. Šta on predstavlja?

Kao i mnogi i ja sam počeo da se zanimam za hip-hop jako mlad. U početku sam se bavio crtanjem grafita i vožnjom rolera, što je isto bio deo hip-hop kulture. Kao i kad crtaš grafite isto tako i u muzici moraš da imaš neki svoj potpis, nadimak, tag. Imao sam nekoliko nadimaka koje sam koristio dok sam bio klinac sve dok jednog dana mlađi brat mog drugara u petom razredu osnovne škole nije došao i rekao da je smislio nadimak za mene LMR – Ludi Mladi Reper. I tako je ostalo. Kasnije, kako sam postao stariji smislio sam da LMR može da znači i Ludi Matori Reper, pa sam počeo i to značenje da koristim. Kroz karijeru ja i drugari smo smislili još mnoga značenja za LMR – Ludo Mikrofon Rasturam, Laganini Malo Rege, Leposavić Mesto Rodno, Lirička Metafora Raptora, Little Mad Raper (na engleskom), Loco Miljo Repero (na španskom) i još mnogo drugih značenja..

S obzirom da su mnoge tvoje starije kolege poput Struke i Marčela izjavile da sa rep muzikom ”ne može dobro da se prođe u našoj zemlji”, jer je muzičko tržište ”drugačije preorijentisano”, šta ti je bio podstrek i motivacija da se opredeliš baš za ovaj pravac?

Kada sam počeo da slušam rep znao sam da ću ga slušati do kraja života. To je za mene najlepši muzički pravac u istoriji muzike. Jednog dana u sedmom-osmom razredu, drugar koji je išao sa nama u školu do petog osnovne i kasnije promenio školu, je došao da nas vidi. On se zove Vuk, u repu poznatiji kao Vice (VTO). Nismo ga videli dosta vremena i kada je došao, rekao nam je da je počeo da snima pesme u nekom studiju. Malo po malo i mi smo krenuli da se zanimamo, da pišemo tekstove i na kraju i da snimamo. Što se tiče motivacije mogu reći da mi je jedina motivacija bila da postanem što bolji Mc. Shvatio sam da umem ovo da radim i da ako samo budem dovoljno uporan biću sve bolji i sve uspešniji u muzici. Nikada nisam mislio da će iko da sluša te pesme, jer u početku nije bilo ni fejsbuka ni ytuba. Pesme sam davao drugarima iz kraja, i ako oni kažu da je pesma ok, meni je to bilo dovoljno. Danas mi je drago što imam veliki broj fanova iza sebe i što mnoge ljude motivišem svojim pesmama. To je najveća nagrada za mene. Nikad nisam mislio da zarađujem od muzike. Jednostavno neki ljudi treniraju košarku, fudbal, karate… Ja treniram kontrolu mikrofona – repovanje.

Najveći broj spotova si snimio sa Mihalow Stefanovićem Mixom. Radnja spotova se uglavnom odigrava u novobeogradskim blokovima, ali svaki put imate neku drugačiju i originalniju ideju.

Kako izgleda snimanje jednog vašeg muzičkog spota?

U principu snimanje spota zavisi od toga koliko je uloženo u sam spot. Ako je dosta uloženo, onda je sve na ozbiljnijem nivou – tu je šminkerka za devojke, fotograf koji sve prati i slika, ljudi koji snimaju ili montiraju sam spot kao i mnoge druge stvari. U koliko u spot nije ”ništa uloženo”, kao u neke Mixine i moje, onda to podrazumeva da Mixa i ja idemo sa kamerom i snimamo jedan drugog ili nam neko od drugara pomaže. U principu, neke ideje imamo pre snimanja, dok se veći broj njih javlja u toku snimanja i na licu mesta. Uglavnom, mnogo je lakše kada imamo profesionalnu ekipu, jer je tada naš jedini posao da smo ispred kamere i da radimo ono što najbolje umemo.

Šta je prema tvom mišljenju presudno da bi jedan tvoj nastup bio dobar – kvalitet ili kvantitet publike?

U svakom slučaju je najbolje kada imaš i jedno i drugo. Ali mislim da je uvek bolje ako je publika kvalitena, to jest lepše je kada na nastupu imaš publiku koja zna tekstove i kada postoji interakcija između publike i nas izvođača.

Budući planovi?

Nastavljam da pišem i snimam pesme kao i do sada i da se trudim da budem što bolji. Imam ideje za dva solo albuma, ali ne žurim da ih uradim dok se sve kockice ne slože. Dobio sam pozive za par nastupa u skorije vreme, ali pošto još nije sve potvrđeno, ne mogu ništa preciznije da vam kažem o tome. Takođe su me pozvali da radim soundtrack za jednu pozorišnu predstavu u kojoj je planirano i da se pojavim, tako da bi to trebalo da se realizuje u skorije vreme. U planu imam i par spotova. Jedan od njih je sa mojim kompadreom Mixom za pesmu N.B.G.D. (Naša Buxna Gori Doveka), koji je u montaži i trebalo bi uskoro da bude izbačen.

Nikad nisam imao prevelika očekivanja, jedini cilj mi je da budem što bolji i da pišem što kvalitetnije tekstove. Sve ostalo će doći samo od sebe, i lepo i ružno, kao što je i do sad. Kao što sam rekao u jednoj od mojih pesama: ”Budućnost ne postoji, moram sam da je stvorim.”

Iskoristio bih ovu priliku i da se zahvalim svima koji slušaju moje pesme i pružaju podršku, kao i vašem magazinu na pruženoj prilici da ljudi malo više saznaju o mom radu i da se zainteresuju za ovu vrstu muzike.

Katarina Mitić