Gradski život

Čak polovina čovečanstva veruje u lažne činjenice

Kako da ubedite osobu koja ne veruje nauci

flickr: Heinrich-Böll-Stiftung
Čak polovina čovečanstva veruje u lažne činjenice

Stručnjaci kažu da kada ljudima predstavite činjenice koje su u suprotnosti sa njihovim uverenjima oni ipak ne menjaju mišljenje.

Suočeni s neporecivim dokazima, ljudi se najčešće samo još dublje ukopaju u svoja uverenja, piše Scientific American.

Tako recimo mnogi poriču dokaze za evoluciju u fosilima i DNK, jer su zabrinuti da sekularne snage i nauka napadaju religiju.

Protivnici vakcina ne veruju velikim farmaceutskim firmama i misle da novac korumpira medicinsku struku, zbog čega veruju kako vaksinisanje prouzrokuje autizam.

Istraživači kažu da iz raznih razloga čak polovina čovečanstva veruje u izmišljene događaje i lažne činjenice.

Ova nadmoć uverenja nad dokazima rezultat je dva faktora: kognitivne disonance i povratnog učinka.

Još daleke 1956. godine psiholog Leon Festinger i njegovi koautori opisali su šta se dogodilo sa NLO kultom kada se svemirski brod, koji su najavljivali, nije pojavio. Umesto da priznaju svoju grešku, “članovi kulta fanatično su pokušavali da uvere svet u svoja uverenja” pa su počinili “seriju očajničkih pokušaja kako bi izbrisali svoju mučnu neusklađenost tako što su davali jedno proročanstvo za drugim sve u nadi da će se jedno obistiniti”.

Festinger je ovo nazvao kognitivnom disonancom, ili spoznajnom neusklađenošću, koja nastaje kada simultano imamo dve suprotstavljene misli.

Dvoje socijalnih psihologa, Carol Tavris i Elliot Aronson u svojoj knjizi iz 2007.  takođe su pokazali kako ljudi izvrću činjenice da bi dokazali kako su njihova uverenja istinita uprkos činjenicama da nisu. U seriji eksperimenata profesora Brendana Nyhana sa koledža Dartmouth i profesora Jasona Reiflera sa univerziteta u Exeteru naučnici su identifikovali povezani faktor koga su nazvali povratni učinak “u kome činjenice zapravo povećavaju pogrešno percipiranje unutar konkretne grupe”. Zašto? “Zato što to preti njihovom uvreženom mišljenju”.

Na primer, subjektima su dati lažni novinski članci koji su potvrđivali raširene zablude, kao da u Iraku postoji oružje za masovno uništenje. Kada bi se zatim subjektima dao korektivni članak da takvo oružje nikada nije pronađeno, oni koji su se i ranije protivili ratu spremno su prihvatili novi članak i odbacili stari, dok su oni koji su podržavali rat učinili suprotno, ali i još više od toga. Izjavili su kako su nakon obelodanjivanja činjenica bili još i više uvereni da je takvo oružje postojalo, tvrdeći kako ovo samo dokazuje da ga je Sadam Husein sakrio ili uništio.

Ako korektivne činjenice samo pogoršavaju stvari, šta se može učiniti da bi se ljudima dokazalo da misle pogrešno?

Evo rešenja:

Držite emocije što dalje od rasprave.

Raspravljajte ali nemojte napadati.

Pažljivo slušajte i probajte što tačnije da iskažete suprotno mišljenje.

Pokažite poštovanje.

Pokažite da razumete zašto bi neko mogao da ima takvo mišljenje.

Probajte da pokažete da menjanje činjenica ne znači nužno i menjanje uverenja.

Ove strategije možda neće uvek da promene mišljenje ljudi, ali s obzirom na političku situaciju, mogle bi barem malo da smanje nepotrebnu podeljenost.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Saradnja možda i nije tako sjajna

Za posao i za stvarno dobre pojedince

Domino Magazin 21.04.2017

CIA i FBI traže krticu

Kako su procurele tajne

Domino Magazin 21.04.2017

Vanzemaljci nas skroz kuliraju

Ili jednostavno ne postoje

Domino Magazin 21.04.2017

Ovo je najbolja zemlja za odmor 2017. godine

A tu je i cela lista

Domino Magazin 21.04.2017

Nestašica čipsa u Japanu

Što uopšte nije mala stvar

Domino Magazin 20.04.2017

Pronađen najbolji kandidat za vanzemaljski život

Zemlja 2.0

Domino Magazin 20.04.2017

17 trikova za shvatanje ljudi

Psihološke prečice olakšavaju neke stvari

Domino Magazin 20.04.2017

Ovaj grad u Španiji je čista utopija

Bez kriminalaca, policije, nezaposlenih...

Domino Magazin 20.04.2017

Zašto nemate dovoljno novca?

Niste jedini: Srednja klasa je u problemu

Domino Magazin 19.04.2017

Ko je uopšte taj Soroš?

I zašto ga desničari mrze

Domino Magazin 19.04.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.