Ova istraživanja vršena su na Državnom univerzitetu Luizijane (Louisiana State of University), a predvodio ih je profesor Brent Kristner (Brent Christner). Mehanizam nastanka padavina podrazumeva da se kristali leda u oblaku (koji će postati kiša ili sneg) vezuju za neku vrstu čestica koje su nazvane "ice nucleators". One pomažu stvaranju kristala leda, a formiraju se na temperaturi od -40 stepeni Celzijusovih. Međutim, do sada se mislilo da su to čestice isključivo neorganske prirode. Istraživači s univerziteta iz Luizijane pokazali su da je mnogo dominantnije prisustvo organskih materija. Po izjavi profesora Kristnera, u svakoj čestici snega koji je njegov tim ispitivao nađeni su biološki mikroorganizmi.

Biološki nukleatori su nauci poznati već više od 40 godina. Otkrili su ih naučnici koji su pokušali da odgonetnu zbog čega se neke biljke pri zamrzavanju uništavaju, a neke ne. Pri tom su došli do zaključka da su one biljke koje prežive prekrivene nekim zaštitnim slojem mikroorganizama (bakterija) koje apsorbuju vlagu u vazduhu i pretvaraju je u led na temperaturi od -2 stepena. Na isti način ponašaju se i mikroorganizmi u kristalima snega, dok neorganske materije (prašina, čađ) vlagu apsorbuju na nižoj temperaturi (-10 stepeni). Prema tome, u zavisnosti od temperature u oblacima doći će do izražaja aktivnost organskih ili neorganskih čestica pri nastanku kristala leda.

Mikroorganizmi koji se nalaze u atmosferi potiču od biljaka s površine zemlje, a raznose se Sunčevom radijacijom ili vetrom. To potvrđuju rezultati istraživanja ovog tima. Oni su mnogo više mikroorganizama našli u česticama snega iznad Francuske i Montane nego u severnom delu Kanade i na Antarktiku (gde je biljaka vrlo malo).

Kakvi se zaključci iz svega ovoga mogu izvesti?

Prvo, da se preko padavina i mikroorganizama u njima razne biljne bolesti mogu prenositi po čitavoj planeti. Drugo, mikroorganizmi na ovaj način utiču na klimatske uslove na planeti i mogu ih svojom koncentracijom menjati, što daje mogućnost veštačkog izazivanja padavina u ekstremno suvim predelima. I treće, analizom njihovog prisustva može se doći do naprednijih tehnika u meteorologiji i vremenskoj prognozi.

1 KOMENTAR

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime