Mit o soli i vodi

Nije onako kao što smo mislili

Međunarodna grupa naučnika testirala je teoriju da posle slanog jela pijemo puno vode. Posmatrali su unos soli i i stepen dehidratacije astronauta tokom godinu dana dugačke simulacije leta na Mars.

I zaključili su da se radi o najobičnijim babskim pričama, piše Daily Mail. Otkrili su da izuzetno slana hrana umanjuje žeđ i da astronauti u stvari postanu puniji energije.

Radi se o prvom dugoročnom istraživanju koje je proučavalo povezanost između ishrane i pijenja, a rezultati će transformisati način na koji naučnici posmatraju telo.

Istraživanje sprovedeno na astronautima imalo je dvojaku korist. Kao prvo, rezultati su važni samim astronautima, koji imaju ograničene količine hrane i pića. Kao drugo, radilo se o savršeno kontrolisanom okruženju – svaki aspekt ishrane, potrošnje vode i unosa soli bio je kontrolisan i meren tokom simulacije. Subjekti su bili dve grupe od 10 muških dobrovoljaca zatvorenih u model svemirskog broda za dva simulirana leta na Mars.

Prva grupa se posmatrala 105 dana, a druga preko 205.

Imali su identičnu ishranu osim što su dobijali u nekim periodima različite količine soli.

Rezultati su potvrdili da je povećano korišćenje soli dovelo i do veće koncentracije iste u mokraći, što nije bilo iznenađenje. Nije iznenadila ni veća količina urina nakon većeg unosa soli.

Slana ishrana je prouzrokovala da su subjekti pili manje. So je uključivala mehanizam čuvanja vode u bubrezima.

So bi ostala u mokraći, dok bi se voda vratila u bubrege i u telo. Veća količina soli ne bi ih učinila žednijim već gladnijim, pa su se astronauti žalili da im treba još hrane.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *