Delovi zuba oštećeni karijesom godinama su se ispunjavali sivom plombom, amalgamom, koji je u stvari smesa srebra i žive. Oni traju dvostruko duže od belih verzija a naravno jeftiniji su. S druge strane, veliki broj stomatoloških ordinacija izbacuje ih iz upotrebe, a na nekim stomatološkim fakultetima u inostranstvu studente uopšte ne uče kako se te plombe postavljaju. 

Onda je logično pitanje, da li su možda te plombe otrovne i šta će biti sa nama koji ih imamo u ustima?

Metalni amalgam za punjenje zuba sadrži oko 50% elementalne žive i 50% drugih metala (uglavnom srebro). Amalgam se u većini sveta još uvek smatra sigurnim za ljudsko zdravlje. Američka agencija za hranu i lekove U.S. Food and Drug Administration – FDA smatra da nije štetan za zdravlje. Ali u Norveškoj i Švedskoj je zakonom zabranjena metalna plomba, pre svega zbog štetnog uticaja žive na okolinu.

Sigurnost dentalnog amalgama

Sve su glasniji i oni koji tvrde da živa iz amalgama šteti ljudskom zdravlju.

I amalgam i mrtve zube sa šupljim korenskim kanalima, smatraju uzročnicima raznih bolesti, uključujući rak, multiple sklerozu, reumatoidni artritis, fibromialgiju, depresiju. Što se tiče depresije, kažu i da je amalgam delimično kriv i za samoubistva stomatologa. Svima koji ih već imaju u zubima savetuju zamenu za bele plombe.

Iz američkog Centra za prevenciju i sprečavanje bolesti (CDC) tvrde da je vrlo malo naučnih dokaza da amalgam šteti zdravlju ili da uklanjanje sivih plombi donosi poboljšanje zdravstvenog stanja. Istraživanje sprovedeno 2004. od strane U.S. Public Health Servicea pokazalo je da nema dovoljno dokaza o vezi između žive u zubima i zdravstvenih problema, osim u retkim slučajevima alergijskih reakcija.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime