Posledica tova stoke, svinja i živine stočnom hranom na bazi kukuruza, zagađenog gljivičnim otrovom aflatoksin B1, dalekosežnije su od pojedinačnog problema po zdravlje čoveka koji nastaje zbog mleka s povišenim nivoom aflatoksina M1, saopšteno je „Politici” u Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani (BfR) u Berlinu.
„Ako je nivo aflatoksina M1 u mleku krava muzara povišen, onda je povišen i nivo aflatoksina u mišićnom mesu, a pre svega u iznutricama tovljenika”, rekao je portparol Instituta Jirgen Tier-Kuntke.
Za sada nema zvaničnog odgovora na pitanje da li je sve to baš tako i da li ova saznanja važe i za Srbiju. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Beogradu nije našlo za shodno da odgovori na pitanja „Politike” postavljena usmeno i pismeno.
Uprkos višestrukim telefonskim intervencijama, autoru ovih redova čak nije dat odgovor na pitanje da li je iko u Srbiji podvrgao meso i iznutrice tovljenika odgovarajućoj analizi na prisustvo aflatoksina.
U skladu s dugogodišnjim ispitivanjima berlinskog instituta, aflatoksin iz zagađenog kukuruza, korišćenog kao stočna hrana i kao tov za svinje i živinu, ne taloži se samo kao metabolizovani aflatoksin tipa M1 u mleku krava muzara, već i kao „neprečišćeni” aflatoksin B1 u mišićnoj masi (u mesu) i u iznutricama svih tovljenika – povišene vrednosti aflatoksina ustanovljene su u mesu, u manjem obimu, dok je nivo uzbunjujući u junećoj, svinjskoj i pilećoj džigerici, u bubrezima stoke, svinja i živine, u škembićima…
O ozbiljnosti situacije svedoče mere nemačkog ministarstva poljoprivrede i nadležnih pokrajinskih ministarstava, posle otkrivanja „afere mleko”, izbile zbog tova stoke, svinja i živine kukuruzom zagađenim aflatoksinom B1 koji, prema dokumentaciji nemačkih uvoznika, potiče iz Srbije.
U sedam pokrajina zabranjena je prerada mleka i puštanje u lanac ishrane mlečnih proizvoda, junećeg i svinjskog mesa i iznutrica, jaja i iznutrica pernatih domaćih životinja.
Na osnovu saopštenja BfR broj 009/2013 od 4. marta ove godine, zabrana je ukinuta, ali je ostalo na snazi upozorenje po kome ishrana mlekom, mesom stoke i svinja, mesom i jajima živine nije problematična, ako su ustanovljene vrednosti ispod dozvoljene granice, a pre svega – ako je reč o kratkoročnoj ljudskoj ishrani.
Kako bi trebalo tumačiti saopštenje nemačkog instituta za procenu rizika u ishrani objasnio je izvor u ministarstvu poljoprivrede u Berlinu: „Redovnom ishranom zaraženim namirnicama i mlekom dovodi se do ’usijanja’ imuni sistem čoveka…
Dolazi do marginalnih deformacija genetske strukture koje ljudski organizam može da koriguje. Međutim, postoji granica (oko koje se naučnici i stručnjaci sučeljavaju) kada organizam više nije u mogućnosti da koriguje nastale deformacije pa dolazi do formiranja malignog tkiva.”
Drugim rečima, ne bi trebalo preporučiti jela poput italijanskog specijaliteta fegato al venecijana – restovane džigerice s palentom kao prilogom. Još problematičnije bi bilo istog dana piti kontaminirano mleko ili jogurt.
Nutricionisti u berlinskom institutu ali i naučni izvori u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi istakli su u telefonskim razgovorima za „Politiku” da intenzivna ishrana iznutricama iz tova zagađenog kontaminiranim kukuruzom može da podstakne rak bubrega i cirozu jetre, da ošteti genetsku kombinaciju koja utiče na zdravlje potomaka – posebno ako se u istom periodu pije mleko s povišenim nivoom aflatoksina M1.
