Sutlijaš

Pirinač – 1 šolja; šećer – 5 kašika; mleko – 3 šolje; vanilin šećer – 1 kesica; puter; cimet

U ne tako davna vremena kada su (ne samo u Beogradu) carovale takozvane orijentalne poslastičarnice, sutlijaš je, pored baklava, tulumbi, ćeten-alve i bele alve, bio obavezni sastojak svake vitrine. Alva i sudžuk su se nosili kući, sutlijaš jeo na licu mesta, a sve zalivalo bozom ili limunadom ili špricerom (ne, nije to bilo vino sa sodom).

Mesta gde se toče boza i limunada mogu se nabrojati na prste jedne ruke, sutlijaš ni toliko. Ali, uz pomoć MT, sve je izvodljivo.

Šolja pirinča se nalije s dve šolje vode, začini kašičicom putera (da se zrna ne bi lepila), uspe u vatrostalnu posudu, poklopi pa kuva na najjačoj temperaturi (850 W) dvadesetak minuta. Dok pirinač ne pokupi sav višak vode.

Za to vreme mleko se zasladi šećerom i vanilin šećerom. Taman je pirinač skuvan, pa ga valja samo razblažiti slatkim mlekom i vratiti u MT još tri do pet minuta

Sutlijaš se uspe u činijicu – kalup, pa odozgo začini mlevenim cimetom.