Potrebno je: 300 g belog pasulja, 1-2 glavice crnog luka, 1-2 kašike masnoće, 1-2 češnja belog luka, aleva paprika, guščije ili kokošje meso, 100-150 g dimljenog guščijeg ili goveđeg mesa, 100-150 g masne govedine, kašika brašna

Za šolet treba imati potpuno ispravan emajlirani lonac. Sitno  iseckani crni luk izdinstati na masnoći. U to dodati seckani beli luk i dosta aleve paprike. Zatim se stavi jedna masna guščija trtica, jedna guščija noga, deo guščijeg vrata (ako nema guščetine može i kokošije meso). Zatim se doda dimljeno guščije ili goveđe meso i masna govedina. Meso se dodaje odmah posle aleve paprike da ona ne bi zagorela. Zatim se doda oprani beli pasulj i dosta hladne vode. Posle pola sata kuvanja, proba  se da li je dosta slano. Ako nije dosoli se, poklopi i na laganoj vatri kuva oko tri-četiri sata. Ako je potrebno, povremeno dodavati pomalo vode. Na početku se može uz alevu papriku dodati i kašika brašna. Za vreme kuvanja ne sme se mešati varjačom da se pasulj ne bi izmrvio. Ukus je bolji ako se dodaju dve-tri kašike masti od pečenja. Kada je šolet gotov, ne sme da bude ni mnogo tečan ni mnogo suv.

Ako bi danas neko potražio na internetu recept za neki manje mastan šolet, teško bi ga pronašao. Termin šolet (koji su upotrebljavali jugoslovenski Jevreji, kao i Jevreji Zapadne i Srednje Evrope) kao da se izgubio pred, od Vikipedije nametnutim, terminom čolent. Zapravo u jevrejskoj tradiciji postoji nekoliko termina za isto ili slično jelo od pasulja koje ima bezbroj varijanti. To je pasulj koji se kuva s mesom i lukom. Priprema se petkom da bi se jeo za šabatski (subotnji) ručak. Pošto se od petka uveče do subote uveče ne sme raditi, šolet se stavljao u petak uveče u rernu i kuvao bi se cele noći i ostao topao za subotnji ručak. Među istočnoevropskim Jevrejima rašireniji je termin čolent. To je varijanta pasulja u koji se dodaje ječam i krompir. Sefardi su za jelo od pasulja upotrebljavali špansku reč fižon. Kuvao se na sličan način ali bez velike količine masnoće. Od dodataka, bila su česta jaja kuvana u ljuskama luka. Aškenazi takva kuvana jaja zovu šolet jaja, a Sefardi ih zovu inhaminadu. Takva jaja stavljala su se u pasulj sa ljuskom i kuvala dalje u pasulju. U Izraelu se danas za ovo jelo koristi termin hamin, što na hebrejskom znači – toplo. Znači jelo koje se kuva dugo i ostaje toplo. U evropskoj kuhinji postoji i slično jelo ričet, gde preovlađuje ječam a količina pasulja je manja.
 

 

Viljuškom po ex-YU:

Tradicionalna jevrejska kuhinja

Piše Milica Mihailović

Uređuje

Mika Dajmak

 

Specijalni dodatak svakog petka

na osam strana.

 
  

Sto jedno jelo (+ gurmanski bonus) za sve uzraste, svačiji džep, sva godišnja doba, sve ukuse…

 

Poručite odmah
150 din (+ PTT)
065/26 25 035
E-mail: [email protected]

 

 

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime