Odlaganje obaveza ili prokrastinacija je oblik ponašanja koje psiholozi često opisuju kao mehanizam pomoću koga se ljudi nose sa anksioznošću vezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.
Odugovlačenje znači odlaganje obaveza i stvari koje moramo da uradimo sve dok se ne približi poslednji trenutak. Zanimljivo je da je to zapravo prilično česta osobina kod ljudi.
I dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje osobe. Ona može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i konfliktnih situacija sa drugim ljudima zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza.
Ali zašto to radimo? Zašto stvari ostavljamo za poslednji trenutak iako znamo da ćemo morati da ih uradimo?
Psiholozi kažu da je mehanizam komplikovan. I da ljudi koji uvek ostavljaju neurađene stvari do poslednjeg trenutka osećaju određeno uzbuđenje kada konačno počnu da rade.
Tada osećamo da nam nije potrebna ni hrana, ni voda, a kad se posao završi, dobijemo neverovatan osećaj zadovoljstva.
“Ovaj način završavanja stvari nam daje osećaj lažnog samopouzdanja i čini da verujemo kako možemo da uradimo bilo šta bez obzira na to koliko kasnimo. Činjenica da uspemo da završimo nešto što se čini nemogućim daje nam osećaj samopouzdanja i svemoći, kao da smo u stanju da uradimo bilo šta”, pojašnjavaju psiholozi sa stranice Psychologytoday.
