Zašto još uvek koristimo govor tela?

Položaj visoko podignutih ruku označava trijumf i veoma je star...

TV ekrani, telefoni i laptopovi uskoro će biti preplavljeni mišićavim znojavim telima, a stegnute pesnice će se dizati visoko u znak slavlja zlatne medalje. Počinje Olimpijada.

 
Ovaj položaj visoko podignutih ruku znači trijumf i veoma je star. To je tradicionalni pobednički stav, ukorenjen u starom limbičkom delu našeg mozga gde se nalaze frekvencije najprimitivnijih emocija, a dešava se od kada su prvi ljudi slavili svoja osvajanja.
 
Antropolozi i kulturolozi su ubeđeni da se ovo slavlje javljalo nakon uspešnog lova. Inijanci su takođe igrali sa rukama iznad glava, a to je veoma važno za mora grupa: “Mi smo pobedili!”
 
Naučnici misle da su Neandertalci pre nekih 30 000 godina već imali takvu građu koja je omogućavala da proizvode zvuke slične zvuke poput modernog čoveka. Ako je tako, zašto je govor tela još uvek tako bitan deo naše komunikacije? Zašto evolucija nije otklonila našu potrebu da prećutno otrivamo svoja unutrašnja osećanja uz poze i gestove?
 
Koristimo govor tela jer je naš mozak radio isto mnogo vekova od kada smo postali ljudi do danas, u 21. veku. I dalje imamo poptuno istu konstrukciju. Govor tela, začudo može da izgleda sofisticiranije od običnog govora, a u svakom slučaju poboljšava komunikaciju.
 
Evolucija je možda ukunula mnoga zastarela ljudska ponašanja koja nam nisu više potrebna, ali govor tela ostaje neohodno sredstvo u našoj komunikaciji. Ovo radimo milenijumima, a to se neće skoro promeniti. To je jezik društvenosti; možete reći da li vas neko simpatiše, da li možete da radite zajedno i da li mu možete verovati, što je ključno u međuljudskim odnosima. A ako se govor tela i reči neke osobe ne poklapaju, mi procenjujemo da to ona nije iskrena.
 
Sudeći po Darvinovoj teoriji prirodne selekcije, izvesne osobine se prenose sa generacije na generaciju i pomažu ljudskoj vrsti da se bolje izbori u svetu. Kako će prenos besa, tuge i frustracija na “negativan govor tela” pomaći vama ili vašim unucima da ih podnesete? Evolucija nije izbrisala poteze kao što su ruke na kukovima ili prekrštene ruke. 
 
Ovi signali podsvesno prenose loša osećanja i takođe javljaju onima u našoj okolini, da je osoba koja se vrpolji ili sapliće možda u emotivnoj nevolji. Ovi nenamerni potezi su u nekom smislu poziv za pomoć.
 
Izražavati nervozu i tugu na ovaj način uopšte nije loše. Ova osećanja su važna koliko i sreća, uzbuđenje i druge pozitivne reakcije. Govor tela nam pomaže da upotpunimo našu komunikaciju sa drugim ljudskim bićima bez obzira na to šta želimo da kažemo.
 
Ako se na radnom mestu među kolegama izražava “negativan” govor tela oni će “provaliti” da se nešto dešava. To je signal da grupa treba da reši problem zajedno. Ljudski život je veoma zavistan od društva, a to objašnjava i naša ponašanja. Kao i kod naših drevih predaka – govor tela nam služi da se povežemo sa drugim ljudima.
 
Photo: Flickr

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *