Optimizam nije dobar

"Ko zna zašto je to dobro. Videćeš, sve će na kraju da ispadne ok." Koliko li ste samo puta čuli ovako nešto? Optimisti su prihvaćeni u društvu, svako mrzi da bude uz nekog "baksuza" i da sluša kako je sve što se dešava oko nas ružno i pogrešno… Ma biće sve ok.

E, pa neće. Ili, možda sve i bude dobro, ali po nas je pogubno da tako mislimo, kaže britanska spisateljica i sociolog Barbara Ehrenreich. Svojom knjigom "Smile Or Die: How Positive Thinking Fooled America and the World" ("Smeši se ili umri: Kako je pozitivno mišljenje prevarilo Ameriku i svet"), Barbara želi da rasturi prepoznatljivu američku ideologiju pozitivnog mišljenja na svim nivoima – od odluka na berzi do lečenja pacijenata sa tumorom.
 

"Uverenje da će se sve završiti dobro ukoliko budemo verovali u to je potpuna besmislica i iluzija", kaže Ehrenreich. "Iluzije su uvek opasne, a veliki primer je globalna finansijska kriza od prošle godine. Mnogi, mnogi ljudi su se zadužili preko svake mere – govorim o običnim ljudima. A za sve je kriv način mišljenja, i kultura u kojoj je takav, obavezni optimizam poželjan – auto se neće pokvariti, sigurno se neću razboleti ili izgubiti posao, i svakako ću naći način da vratim dugove".

Ehrenreichova je i sama obolela od raka dojke 2000. godine, i upravo ju je atmosfera koja se oko nje stvorila potakla na istraživanje fenomena "pozitivnog mišljenja".

"Kada mi je dijagnostifikovan tumor, oko mene se stvorila potpuna histerija da budem pozitivna, vesela, čak i da prihvatim bolest kao da je dar, kao mogućnost da iz korena promenim svoj život. Ljudi misle da će im imuni sistem biti snažniji ako optimistički razmišljaju. Ali, ne postoje dokazi o tome. Čak, nije sasvim sigurno da imuni sistem uopšte ima neku ulogu u oporavljanju od raka, ili pd čega god obolite", kaže Barbara i zaključuje: "Svuda čujemo da možemo da postignemo šta god poželimo, ukoliko se zaista tome i posvetimo. Iskreno, mislim da je to suludo".