Nisu stereotipi, odista ima stvari kojih se muškarci stide. To je tako, nisu oni krivi, jer muškarci su pravi muškarci.

Muška suza

Vala baš je tako, muškarci se stide da plaču. Iako neki možda i mogu zaplakati pred suprugom, radije bi to izbegli. Verovatno zato jer misle da moraju da budu zaštitnici, a to znači da moraju biti jaki a plakanje je većini muškaraca znak slabosti.

Ma, nije mi ništa

Muškarci se boje da pokažu da ih nešto boli. Kada udare ruku o sto naravno da će ih zaboleti, ali će reći da to nije ništa. Kada padnu niz stepenice, reći će, ma to je ogrebotina. Nikada neće priznati da im je neizdrživo. To im je u prirodi. Zato ih poljubite tamo gde ih boli i to će prestati. Tako su radile i njihove mame.

Gde je ulica?

Sramota ih je da pitaju gde je ta i ta ulica, da li voze u pravom smeru. To im je skoro ispod časti i radije će napraviti nekoliko krugova oko naselja. To važi i za traženje bilo kakve vrste pomoći. Muškarci vole da drže konce u svojim rukama. Pitati za pomoć znači da su mekušci i da ne znaju šta rade. Besmisleno, ali tako to oni rade.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime