Pitajte žene. Odlazak u šoping jedan je od najzanimljivijih fenomena našeg vremena. Možda zvuči pomalo preterano, budući da su ljudi oduvek odlazili u nabavku neophodnih stvari, ali samo je u savremenom potrošačkom društvu to postao ritual sam po sebi, za žene čak i neka vrsta psihoterapije; povod za druženje, nešto što obične smrtnike odvaja od onih koji spadaju u kategoriju uspešnih i dobro situiranih.
Kupovina je danas mnogo više od klasičnog odnosa kupac-prodavac. Danas vaš izgled mora da bude u skladu s odećom koju želite da kupite. A niko ne želi da ostali misle kako ste zalutali u neku prodavnicu samo zbog toga što na sebi nosite nešto što se ni u najlošije dizajniranim snovima ne bi našlo na rafovima prodavnice u koju ste stupili. Sve što ide ispod određenog nivoa smatraće se za omašku u savremenom društvu. I savremeni muškarac je prihvatio pravila te igre.
Posle radnog dana, on odlazi u teretanu, a kući stiže kasno. Oca porodice zamenio je menadžer, koji izgleda kao maneken s neke televizijske reklame. U vremenu u kojem garderoba mnogo govori o čoveku koji je nosi muškarci sve više vremena provode razmišljajući o tome koju odeću će kupiti. Saveti devojaka, supruga, prijateljica, sestara ili majki više ne predstavljaju nikakav faktor (ili bar ne onaj koji bi mogao da se kotira kao odlučujući na listi prioriteta).
Tako je novi model nekog skupocenog sata koji muškarac želi da vidi na svojoj ruci postao pandan skupocenim cipelama koje žene žele da vide na svojim nogama. Da li je onda savremeni muškarac, uspešni muškarac današnjice, postao narcisoidan, sobom opsednut i sebi okrenut individualac koji ne pridaje veliki značaj odnosu s ljudima, ali zato i te kako razmišlja o tome šta će smestiti u svoj ormar?
uuuu.. reci sto je trashTalk clanak muskaraca… aaaaa… neka te neka.
for what it’s worth – ja sam programer. i don’t give a fuck sta nosim. ajde, ok, priznajem – svi vole da se ok srede, ali to je kad bas-bas izlazis. na posao se zna sta se i kako nosi: jeans, bilo koji duks/kosulja – just – f uckoff. ocu da radim, ne da se manekenishem za koleginice (ili homo-kolege, lol! 😀 ). tako da – geekovi jos uvek nisu u tom metro-emo-fazonu. freedom for the GEEKS!!! 😀
hahahahahahha…dule….uvek me nasmejete…i veoma ste iskreni (malo ili malo vise ste macho ,ali ok svako ima mane)…ja sam kupoholicarka,makar kupim par carapa ako nenadjem nesto (mada je to retko),iskreno u mom ormaru ima puno novih ne obucenih stvrai koje na kraju poklonim :),ali to je jace od mene…sta da radim kada uvek naidjem na nesto sto mi se dopadne …a sto se tice lepog sata…mmmmm…o tome da ne pisem…nepatim za ogrlice mindjuse prstenove,ali ;)))))…imam veoma puno lepih,”kvalitetnih” satova i tada sam najsrecnija…ono nemora kutija sa masnom upakovana biti,ali zadnji put za moj rodjendan sam dobila8od mene same;)) predivan CHRIST sat…nosim ga stalno sve dok, dok,dok….ne naidjem na sledeci koji kao i svi ostali stoji u izlogu i kaze “kupiiiii meeee kupiiiiimeeee”…tako isto i cipele i garderoba …..ahhhhhhhhh to NE MOZE shvatiti neko ko kupuje sebi samo zato sto mora…
…ahhhh mogla bih jos i dalje pisati taj osecaj,tu zavisnost…..ali necu daviti