lg

Inšalah!

Sharm el Šeik: DAĆE BOG, ŠTO DA NEĆE!

 
Batalite letnje mučenje (odmor) na 400 stepeni u hladu, i častite sebe novembarskom radošću plivanja, ronjanja i laganica sunčanja u Šarm el Šeiku. Kupanjac od sabajle do četiri posle podne kada sunce ide ka horizontu. Ako se niste dovoljno iskupali u moru, onda možete da nastavite sa fizičkim aktivnostima u bazenu sa toplom vodom. Novembarske temperature vazduha su bile od 25 do 30 stepeni, a voda, topla ko bara, 23 pa sve do 27.
            Otići u Šarm a ne roniti prosto je nemoguće. Čak i oni koji ne umeju ili ne vole ronjenje kupiće u obližnjoj radnji masku i uživati gledajući raznobojne ribe, prelepe korale i školje. Pazite se koralnih grebena, oni su vrlo oštri a u njihovim šupljinama ima mnogo ježeva sa veoma dugim bodljama. Korali su posebna priča, pod zaštitom su države i ne smeju se lomiti. A ako dodjete u iskušenje da ipak neki uberete znajte da ispuštaju otrobnu supstancu od koje će vam na telu izaći prilično bolni plikovi. Zadovoljite se gledanjem ili fotografisanjem – u dobro snabdevenim prodavnicama možete za jeftine pare kupiti jednokratni podvodni aparat.
            Egipćani su srdačan i gostoljubiv narod. Bitan deo njihove kulture je upoznavanje, pa će čim vas ugledaju u prodavnici, ispred restorana, u hotelu, pitaji kako se zovete i odakle ste. Veselim, razdraganim i lepookim teško je odoleti, pa priči nikad kraja….o Srbija….o,o,o, Jugoslavija….pa Tito….pa Naser…pa hajde da popijemo karkadi – nacionalno bezalkoholno piće, odnosno hladni čaj od hibiskusa. Ispred svake kafane, radnje, samoposluge, frizeraja mladjahni Egipćani udeliće turistima sto i jedan kompliment ne bi li svratili. Rado će pokloniti plavokosim ženama, bez obzira na godine akarabeju, piramidicu, olovčicu. Nemojte se iznenaditi ni ako vas zamole da im napišete na papiru nešto na svom jeziku, ili da im poklonite neki novčić za uspomenu. Vični su trgovci, pa može da se desi da vam recimo mladi Egipćanin izvadi hrpu stranih para, pitajući odakle su i da li je neka iz vaše zemlje. Pa kad prepoznate naše lepe parice, pitaće: "A mi zamenite za egipatske funte!" Neće se naljutiti ni ako to ne uradite, pokušaće sa nekim drugim, njima se ne žuri, pa ne bi bilo loše da se priviknete na nonšalanciju, opuštenost. Inšalah (Daće Bog – Arpaski).
            Prodavci, kelneri, vrtlari, kuvari, spremači, sve sami muškarci. Prvi put ove godine videla sam u prodavnicim dve prodavačice, ljubazne i predusretljive ali pokrivene od glave do pete. Na plaži takodje žene imaju specifične kostime, na nogama helanke, gornji deo je streč majica sa dugim rukavima, oko struka je suknjica i naravno, marama na glavi. Izgledaju veoma privlačno i tajanstveno, pa su foto meta brojnih turista.
            Hrane ima na pretek. Za svaki slučaj ne jedite presno povrće, salatice, predjela, sosove, nikad se ne zna, jedite to u našoj lepoj majčici Srbiji, što da vas muči stomak a ne morate ni vi njega. U izobilju ima svega i svačega a ako odete ne večericu da se častite morskim plodovima platićete po osobi oko hiljadu dinara. Pivo je bez alkohola a egipatsko vino sjajno. Obavezno ga probajte. Kafića ima raznih, od svetski poznatih Costa, Starbuck, pa kineskih, libanskih i mnoštvo lokalnih. Uz kaficu, ćaskanje obavezne su i nargile.  
            Kupuje se sve i svašta, od prepoznatljivih suvenira – faraona, piramida, sfingi, pa do sjajnih firmiranih stvari. Egipćani su poznati po odličnom pamuku, rade za svetski poznate firme te se nadje po nešto i za one najizbrljivije. Obavezno častite sebe šalom od pašmine, tašnicom od krokodilske ili zmijske kože, ćilimima od kamilje dlake. Zlata i kamenčića ima na pretek, korali se cakle u svakom izlogu ali treba paziti da kupite prave a ne plastiku. I kao i svuda u svetu, kineska roba ih je preplavila. Obilazeći manastir Svete Katarine videsmo beduine sa predivnim lila maramama na glavama. Nude nam da ih i mi kupimo, a na omotnici…made in Cina. Ko zna, možda tih beduinskih marama i kod naših Kineza u Beogradu.
            I tako sa ležaljke u vodu, iz vode u ležaljku, pa na klopicu, pa na kaficu, pa u šetnjicu, pa na večericu i opet iz početka. Ma, sve je to fino i krasno, ali ništa bez našeg podvarka. Spremamo se za povratak, čekamo da prodje vreme, zvrje mobilni….stižemo oko ponoći, ajde nek podvarak bude vruć. Sa kobajicom, naravno!

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *