Pretpostavljam da te mnogo novinara pita, ali moram i ja… Gde ste bili? Zbog čega grupe ”Sunshine” toliko dugo nema na sceni?
Bane: Činjenica je da je postojala neka pauza od pet-šest godina, kapiram i da valja napraviti neku pauzu. Ali kod nas je to bila igra slučaja. Prvi ”Sunshine” se raspao, neko nenormalno doba je došlo i znaš… trebalo je napuniti baterije i snimiti nešto novo, da bi imao nešto novo i da pružiš publici i da izađeš sa nekom novom pričom.

Šta ste radili u međuvremenu? Jeste li radili na tim novim pesmama ili ste se bavili nekim drugim stvarima? Možda produkcijom, kao i veliki svetski reperi…
Bane: Brate, otkud znam, više je bilo ”fight the devil” (smeh)… više je bilo opstati kao ovde, a posle toga, posle godinu-dve se ušlo u studio, radile su se nove pesme, ali neko vreme je baš bila kompletna pauza.

Ovaj novi album više sadrži obrada starih pesama. Kako ste ih ”upakovali”, šta ste im uradili?
Bane: U principu, nije novi album nego novo izdanje. Možda je preciznije to tako nazvati, jer novi album je LP, a ovo je ”best of” plus EP, što podrazumeva pet novih pesama. Sadrži 14 najboljih pesama, onih koje ljudi najbolje znaju, propraćeno spotovima, unazad od ’95. pa do sada i, naravno, pet novih, da ipak ima nešto novo da se pruži. U principu, predstavlja neki spoj stare i nove priče.

Koliko su drugačije te nove pesme od onih koje ste ranije snimali?
Bane: Produkcijski, ”Sunshine” je ostao hip hop, rep, ali s kombinacijom živih gitara. Od pet novih pesama postoje dve koje su konkretno ono što prati live ”Sunshine” sa baš jakim džitrama, ostale su hip hop. Jedna je u fazonu RHCP, dve pesme su na engleskom, ali to ne znači da smo otišli u tom pravcu, to je samo bila inspiracija da se uradi par tekstova, ostalo je na srpskom.

Ono što ste radili pre nego što ste napravili ovu pauzu je zvučalo prilično ”gitarski”. Čak i oni koji ne vole preterano hip hop pozitivno su komentarisali te poslednje albume i energiju koju ste na njima imali. Da li planiraš da tako nastavite i da živa svirka ostane bitna ili ćete, kao i mnogi, da radite uz matricu?
Bane: Nema više benda, sad je strogo play back! (smeh) Ne mogu više da se smaram, brate, te kablovi, te pojačalo… Ovako poneseš CD, pustiš, otvaraš usta i lakše ti je! (smeh) Šalim se ja malo… Naravno, ”Sunshine” je uvek bio i ostaće live band crew. Kad već pričamo o tome, postoji cela nova ekipa, isto nas ima sedmoro na bini, tri MC-a, živ bubanj, bas, dve gitare i klavijature, tj. semplovi. To ipak mora da postoji, da ima taj neki hip hop tepih, da nas spaja sa hip hopom, jer ”Sunshine” u suštini i jeste to… Ali uvek je neka slika cross over-a, sa belim zvukom. Zato tu i postoji ta živa gitara, da pršti. Ono što je novina u odnosu na ranije jeste da postoji još jedna džitra. Tanka je linija da ne skrenemo u neki heavy metal ili nešto drugo…

Što i ne bi bilo toliko loše…
Bane: U nekim pesmama u kojima su baš jake gitare, kao ”91. preview", ili ”Kokain”, ili ”Iza horizonta”, podebljavaju se dve džitre, tako da to sad baš zvuči i-haj, ali ipak, u tim nekim drugim stvarima taj lik koji je kombinovao baca rime s nama… sve u svemu – vrlo interesantno!

Koliko te često pitaju "šta slušaš"?
Bane: Ja slušam Branku Sovrlić! (smeh) Nekako, Brankica kad kaže ”A tebe nema…” ili kako ono beše? (smeh) Volim ja da se zezam, jer ove mlađe generacije, pogotovu ženske od ’82. pa nadalje… Au, brate… Strogo ćirilica! Možda ima samo njih pet ili deset odsto da slušaju nešto drugo, ovo ostalo… Katastrofa.

A novi klinci koji se bave repom? Šta njima govoriš, i onima koji se bave nekom drugom vrstom muzike? Šta da slušaju, kako da dođu do svojih ciljeva?
Bane: Svaki čovek mora da sluša svoju čuku, svoje srce… Ali sve što je, po mom mišljenju, neka urbana priča, ako si već iz Beograda, to je OK. To može da bude neka gitarska ‘zika, ili hip hop, to je stvar opredeljenja…

Samo da nije ”ćirilica”?
Bane: Brate, da, samo da nisu narodnjaci! Osamdesetih je bilo blam slušati narodnjake. Ako slušaš disko, već si sumnjiv! Sad gledaš, klinac pusti narodnjake iz kola i ceo je nadmen! Još izbaci lakat, a piči nešto… To je ono što mene izjeda iznutra, kapiram da je to stvar protiv koje treba da se bori ovde.

Planovi za žive svirke? Po Beogradu, Srbiji… Možda negde u inostranstvu?
Bane: Ma da, evo sad smo svirali u Čikagu, idemo za Montreal… (smeh)

Kako prolazi ”beli” srpski rep u Americi?
Bane: Ekstra, Eminem nam je dao kablove za play back… (smeh) On mi je baš rekao: ”Dođi juče!” (smeh) Naravno, biće svirki. Poslednja svirka nam je bila u Novom Sadu, histerija, pet hiljada ljudi… Nama je bilo drago, jer nema nas nekih šest godina u medijima, i to nam je podstrek za dalje.

Uželeli su se ljudi "Sunshine-a"…
Bane: Ja mislim da je to, i ako bude i dalje tako…

…može i koncert u "Areni"?
Bane: (smeh) E, onda bhi možda morao da se upoznam sa ”Fiftijem”!

Bolje nego sa Busta Rhymes-om, pošto je ”50” napunio "Arenu"…
Bane: Upravo to! Ne, ne… nemam taj trip da smo toliko jaki, ako bismo ikad ponovili samo Halu sportova, meni bi bilo srce puno.

Ja verujem, i onima koji bi bili tamo.
Bane: Nadam se, ali o tom – potom. Korak po korak… Neki ljudi kažu da je ovo naš novi početak, neki kažu: ”Nastavljaš gde si stao”, ja kapiram da je više neka sredina i da će neki samostalni koncert, na jesen ili zimu, ispitati gde smo stvarno. Sledeći korak – na osnovu toga. A da li će to biti neka hala, ili SKC… Bolje SKC, pa eventualno dva dana… da ne bude blam neki! (smeh) Sigurica, koliko-toliko, ali ipak mora da postoji entuzijazam.

Da li radite na nekom sledećem izdanju, koje neće biti kompilacija, već novi album?
Bane: Naravno! Već postoji pola albuma, pola čeka da se nastavi rad u studiju. Taj neki kreativni rad biće verovatno negde od Nove godine i do kraja će verovatno izaći neki novi LP. Ono što je sada važno jeste da se zna da nastavljamo s pričom, svi novi spotovi će biti vezani za nove pesme s ove kompilacije. Za sada je urađen spot za pesmu ”Zavidan”, koju je otpevala Hana. Ona uglavnom peva na engleskom, ali sada je napravila izuzetak i pevala je na srpskom. Sa poučnim refrenom: ”Vajdu ga!” U principu, pesma napušava svu zavidnost koja postoji u svima nama, ali više kod onih ljudi koji to ne mogu da kontrolišu! To je ona srpska boljka i to je slika sadašnjice.

Izvor – Ljiljana Zdravković www.nadlanu.com
 

5 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime