Sigurno ste se bar nekad zapitali šta je značio neki vaš san i razmišljali o snovima generalno – recimo, šta je značilo nešto što ste sanjali, zašto ste sanjali nešto što vas je uplašilo ili ste se možda zapitali zašto ste zaboravili većinu detalja iz sna kada ste pokušali da prepričate san nekoj drugoj osobi.

Snovi su veoma zanimljiva tema u psihologiji. Zapravo, naučnici u poslednjih nekoliko decenija toliko proučavaju snove da smo konačno došli do nekih značajnijih uvida u prirodu snova; pored toga, rezultati svih tih istraživanja nam mogu dosta pomoći da bolje razumemo sami sebe. Ipak, mnoga iskustva vezana za naše snove i dalje ostaju velika misterija. Pre nego što pređemo na neke zanimljive činjenice o snovima, da pogledamo šta su snovi zapravo i šta znače.

Šta su snovi?

Snovi su skup senzacija, emocija, ideja i slika koji se javljaju u našem umu tokom određenih faza sna. snovi se uvek javljaju tokom REM faze sna, jer je tad moždana aktivnost veoma jaka i naš mozak se tad ponaša slično i kao kada smo budni. Međutim, kod REM faze sna je zanimljivo i to što tokom te faze ljudi najčešće hrču. Bez obzira na to, snovi se dešavaju u svakoj REM fazi – a ima ih nekoliko tokom noći i svaka je duža od prethodne. REM faza sna se identifikuje upravo po brzim pokretima ili trzajima očiju, kao što joj i ime kaže (rapid eyes movements – brzi pokreti očiju); međutim, snovi se ponekad javljaju i u drugim fazama sna, s tim što ih se mnogo teže sećamo i mnogo su manje „živi“ i upečatljivi. Smatra se da snovi koje upamtimo i koji sadrže značajne simbole obično govore mnogo toga o našoj ličnosti i onome što se trenutno odigrava u našem umu.

Šta znače snovi?

Početkom dvadesetog veka, Sigmund Frojd, „otac psihoanalize“, je pisao o teoriji snova i njihovoj interpretaciji. Frojd je verovao da su snovi manifestacija najših najdubljih želja, ali i strahova, i da su obično povezani sa potisnutim uspomenama i sećanjima iz detinjstva. Osibm toga, verovao je da je gotovo svaki san, bez obzira na njegov sadržaj, zapravo oslobađanje od nakupljene seksualne napetosti.

U svojoj knjizi „Tumačenje snova“, koja je objavljena 1899. godine, on je razvio psihološku tehniku uz pomoć koje se snovi mogu tumačiti; takođe, naveo je i niz smernica koje bi nam mogle pomoći u razumevanju motiva i simbola koji se javljaju u našim snovima.

U različitim kulturama, ali i s protokom vremena, mišljenja o tome kako i zašto se javljaju snovi su se značajno promenila.Nekada se verovalo da su snovi predskazanja i da predviđaju budućnost a skoro svaka kultura je imala svoj sanovnik za tumačenje snova. Većina ljudi je makar delimično prihvatila Frojdovu teoriju o snovima, pogotovo onaj njen deo koji se odnosi na to da oni otkrivaju naše skrivene emocije i želje. Ostale teorije o snovima se uglavnom odnose na to da nam snovi pomažu u rešavanju problema, stvaranju ili boljem pamćenju novih podataka ili da se prosto javljaju zbog aktivacije mozga tokom spavanja.

Sad kada znamo šta su snovi i šta generalno znače, da pređemo na neke zanimljive činjenice o snovima.

1. Nasilni snovi mogu biti znak upozorenja

Jedna nova studija ukazuje na to da retki poremećaji spavanja, u kojima osoba koja sanja zaista i čini ono što sanja – ponekad se bacaka, šutira sve oko sebe ili razbija i baca stvari – mogu biti jedan od ranih znakova moždanih poremećaja, uključujući i Parkinsonovu bolest i demenciju. U ovoj studiji, naučnici su temeljno ispitivali kartone pacijenata sa klinijke Mejo i identifikovali nekoliko slučajeva takozvanog „poremećaja ponašanja u REM fazi“ zabeleženih između 2002. i 2006. godine i pronašli 27 pacijenata koji su imali takav poremećaj najmanje 15 godina pre nego što su pokazali simptome neurodegenerativnih osobljenja. Trinaest pacijenata je razvilo demenciju i blaže kognitivne poremećaje, dvanaest Parkinsonovu bolest, jedna Parkinsonovu demenciju i jedna multiplu sistemsku atrofiju.

Glavni simptom ovog poremećaja su bili nasilni pokreti tokom REM faze sna, i tom prilikom bi osoba obično povredila sebe ili nekoga u blizini. I neka starija istraživanja su ukazala na moguću vezu između ovakvih poremećaja i određenih neurodegenerativnih oboljenja.

2. Muškarci i žene sanjaju različito

Svima je poznato kolike su razlike između muškaraca i žena posmatrano sa anatomskog, fiziološkog i psihološkog aspekta, ali su naučnici pouzdano utvrdili da postoje i velike razlike između muškaraca i žena kada je reč o sadržaju njihovih snova. Postoji nekoliko studija u kojima je utvrđeno da muškarci znatno češće sanjaju agresiju u različitim oblicima (posebno oružje, brza kola i slično), dok žene češće sanjaju kupovinu, odeću i slično. Žene imaju nešto duže snove nego muškarci i obično sanjaju više ljudi. Kada je reč o osobama koje se pojavljuju u snovima, muškarci mnogo češće sanjaju druge muškarce, dok žene podjednako često sanjaju osobe oba pola.

Snovi kod muškaraca imaju znatno agresivniji sadržaj i mnogo češće se odnose na fizičku aktivnost, dok žene mnogo češće sanjaju kontakte sa drugima koji uključuju negativne emocije; takođe, žene mnogo češće sanjaju razgovore nego klasičnu fizičku aktivnost. Muškarci znatno češće sanjaju seks, dok žene češće imaju noćne more.

3. Svoje snove možete kontrolisati

Snove je moguće kontrolisati i to se zove „lucidno sanjanje“. Ludicni snovi su snovi u kojima ste svesni da sanjate, iako još uvek spavate. Lucidni snovi se smatraju kombinacijom svesnog stanja i REM faze, i tokom takvog sna možete kontrolisati sadržaj onoga što sanjate. Kadandski psiholog, dr Džejn Gekenbah tvrdi da ljudi koji često igraju video-igrice znatno češće imaju lucidne snove, u kojima čak vide sebe van svojih tela; takođe oni mnogo lakše utiču na „svet“ koji sanjaju – baš poput kontrolisanja okruženja i likova u video igrici. „Gejmeri su navikli da kontrolišu okruženje u igrici, što se kasnije prenosi na njihove snove“, kaže dr Gakenbah. Ovakav nivo kontrole može čak pomoći ovakvim ljudima da pretvore užasnu noćnu moru u sasvim lep san, što, recimo, ratnim veteranima koji pate pod posttraumatskog stresnog poremećaja može pomoći da se izbore sa svojim noćnim morama.

4. Snovi nam mogu pomoći u rešavanju zagonetki i problema

Da li vam se ikada dogodilo da ste pod prevelikim stresom zbog nekog problema koji ne možete da rešite i jednostavno odlučite da odete na spavanje? Sudeći po teoriji psihologa Dirdre Baret sa Harvarda, snovi nam mogu pomoći da rešimo „zagonetke“ i probleme koji nas muče na javi. Ona kaže da su vizuelni, a često i sasvim nelogični aspekti snova savršeni način za razmišljanje van ustaljenih obrazaca, koji su nam obično neophodni za rešavanje nekih teških problema. „U kakvom god da smo stanju, i dalje pokušavamo da rešimo iste probleme“, kaže Baretova i dodaje da, iako su snovi nastali zbog nečeg sasvim drugog, evolucija ih je dovela do toga da počnu da vrše više funkcija u našem životu, uključujući i to da pomogne mozgu da započne proces ispočetka i reši u snu ono što ne može na javi.

5. Slepi ljudi imaju snove sa vizuelnim sadržajem

Naučnici su utvrdili da čak i ljudi koji su slepi od rođenja mogu imati snove u kojima se pojavljuje vizuelni sadržaj, a ispitivanja su pokazala da oni prolaze kroz REM fazu, tokom koje im se oči pokreću, što je povezano sa sećanjem na vizuelni sadržaj snova. Mada ovakvi ljudi imaju mnogo manje pokreta očiju tokom REM faze u odnosu na ljude koji imaju normalan vid, slepi učesnici studije su potvrdili da u snu imaju iste senzacije kao i ljudi koji vide, uključujući i vizuelni sadržaj.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime