E pa dobro, stiglo je proleće, a to znači da je vreme da se bacite na fotografiju! Tako ćete moći da učestvujete na našim foto konkursima, ali i da slikate sve prijatelje okolo i pravite se važni dok svi gledaju te vaše divne radove koji prenose emosiju zbog koje će neko sigurno pustiti suzu.

Ali kako kada se zapravo ne razumete u fotografiju i nisu vam jasni svi ti dugmići?

E pa zato je tu naša Škola fotografije posle koje će vam sve biti mnogo jasnije!

Tehnikalije (za totalne početnike)


Za početak važno je da razumete kako to nastaju slike u foto aparatu. Svetlo kroz objektiv dolazi do senzora. Senzor je sačinjen od miliona tačkica koje beleže boje. Upravo od toga zavisi rezolucija vašeg aparata. Sliku koja dolazi do senzora možete da pratite na ekranu aparata ili kroz optičko tražilo na boljim modelima. Kada pritisnete okidač, fotografija se uz pomoć procesora snima na memorijsku karticu odakle je posle prebacujete na računar. Sad kada znate šta je šta možemo da pređemo na malo teže stvari i parametre koji određuju kako će slika izgledati.

Podešavanja (za malo manje početnike)

 

Samo nekoliko parametara su zaravo značajni da biste mogli da prebacite vaš aparat na "manual" režim i napravite slike o kojima ste toliko sanjali.

Rezolucija

Rezolucija foto aparata predstavlja broj tačkica na senzoru. Što ih je više to bolje. Ali neka vas to ne zavara, pošto je mnogo važnija oštrina slike od veličine rezolucije. Profi modeli će snimiti fantastične fotografije i pored manje rezolucije. Važno je koliki je senzor i kakav je objektiv. Što veći senzor to bolje, a upravo zato su fotografije na velikim aparatima sa izmenjivim objektivima tako dobre – zbog velikog senzora do koga dolazi puno svetla kroz veliki objektiv.

Blenda

Količina svetla koja stiže do vaše slike dakle i njena osvetljenost zavisi od tri parametra. To su: blenda, ekspozicija i ISO osetljivost.
Otvor blende označava se slovom F i predstavlja podatak o tome koliku površinu objektiva koristite. Što je taj broj manji, to će više svetla doći do senzora. To znači da ćete moći da snimite oštrije slike zato što će ekspozicija moći da bude kraća. Ako studirate fiziku ili vas baš zanima F označava odnos između žižne daljine i prečnika objektiva.

Ekspozicija

Predstavlja dužinu snimanja fotografije. Ako je ona recimo 1/60 to znači da će šezdeseti deo sekunde senzor skupljati svetlo u procesu nastajanja fotografije. Sve što se u tom periodu dogodi biće na fotografiji.  Što je taj period duži to predmet koji slikate mora da bude mirniji da bi slika bila oštra. Tako ćete slike po sunčanom danu moći da snimate čak i ekspozicijom 1/500 pa ćete moći da uhvatite i zamrznuti pokret nekoga ko skače u vodu baš kao i sve kapljice oko njega, dok ćete zvezdano nebo snimati čak i nekoliko sekundi sa stativa.

ISO

Ovaj podatak označava osetljivost senzora i vuče korene još iz vremena filma. Što je vrednost veća, to će senzor uhvatiti više svetla. Ako povećate ISO možete da skatite ekspoziciju ili zatvorite blendu. Ova tri parametra su međusobno zavisna i uvek možete jedan da nadomestite sa druga dva u zavisnosti od situacije i kadra koji želite da snimite.

Zum, objektivi i žižna daljina

Još samo da vam objasnimo par stvari oko žižne daljine i zumiranja i možete da zovete Nacionalnu Geografiju da vas prime kao novog fotografa.

Pitanje zuma nije baš tako jednostavno. Aparat sa četvorostrukim povećanjem može nekada da uhvati dalji kadar od onog sa tri puta. Sve to zavisi od žižne daljine. I ovde je stvar počela aparatima koji su imali film od 35 milimetara. Tada se smatralo da objektiv žižne daljine 50 mm predstavlja ekvivalent ljudskog oka. Od tada se promenilo puno toga, ali najvažnije je što se danas u skoro svim foto aparatima koriste senzori umesto filma manjeg formata. Zato su smanjeni i objektivi ali i njihova žižna daljina. Ipak i dalje se koristi ekvivalent starih vrednosti. Pa će tako žižna daljina malenog aparata od recimo 28 – 112 mm zapravo biti ekvivalent u odnosu na stari standard filma od 35 mm, dok je stvarna vrednost zapravo drugačija. Tako će svima biti jasne karakteristike objektiva bez obzira na veličinu senzora koji se razlikuju od modela do modela.

Raspon zuma se izračunava kada uporedite žižnu daljinu objektiva. Tako će objektiv žižne daljine 28 – 112 mm imati četvorostruko povećanje. Ali pazite sada ovo. I objektiv 20 – 80 mm će imati takođe četvorostruko povećanje, ali su njegove karakteristike sasvim drugačije. Zato je važno da znate da širokougaoni objektivi (manja vrednost u mm) hvataju i široke kadrove, dok oni veće žižne daljine služe za slikanje udaljenih predmeta.

Trikovi i fore za atraktivne fotografije

– Što je otvor blende veći to će dubinska oštrina biti manja. To znači da će na fotografiji slikanoj sa F2 (ako to aparat dozvoljava) na slici portreta biti oštre samo oči dok će već kosa biti mutna. Ako slikate sa F22 isti kadar, biće oštri čak i ljudi nekoliko metara dalje.

– Velike ISO vrednosti će napraviti veći šum na fotografiji dakle i lošiji kvalitet.

– Slikajte bez blica kada god je to moguće, pošto će fotografije biti mnogo prirodnije.

– RAW format je najbolji pošto ne kompresuje slike.

– Kada kadrirate uvek se trudite da slika bude podeljena na trećine. Horizont će biti lepši ako sliku deli na trećine nego na pola.

– Manja žižna daljina više izražava perspektivu na fotografiji i obrnuto, što je veća žižna daljina to će dalji predmeti izgledati bliže u odnosu na one u prvom planu.

Eto sada sve znate! A sada obavezno pogledajte i naš vodič kroz foto aparate. U njemu ćete otkriti koji je idealan za vas, a šta su dobre i loše strane nekih modela!

3 KOMENTARA

  1. Ma dobro ovo je tek nesto osnovno sto onako trebate znati 😀 Nemoj sada slucajno neko zapocne temu napolju’ svedno i vi nemate blage veze malo se informisite i tako to…I daj bre slikajte neku sliku mozda bas vasa slika bude najbolja =) Pozz By Cvija

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime