Zbog svojih širokih bulevara ranije je bio poznat i kao "Mali Pariz", kasnije je postao poznat po najvećoj zgradi u Evropi i potom po streljanju čoveka (i njegove žene) koji su naredili da se ta zgrada napravi. Valjda im se nije preterano svidela. Bukurešt, naravno. Glavni grad zemlje koja je 2007. primljena u Evropsku Uniju ima skoro dva i po miliona stanovnika i jedan je od najvećih gradova na Balkanu.
Put i smeštaj
Četiri stotine i pedeset kilometara koje dele Bukurešt i Beograd nisu velika prepreka ako putujete svojim (ili pozajmljenim, ili "pozajmljenim") kolima. Ako ste, pak, poželeli da u "Mali Pariz" odete nekim drugim vidom saobraćaja, mogli biste naići na problem. "Nemamo autobuse za Rumuniju", reče nam službenica na Beogradskoj Autobuskoj Stanici. I zbilja – ničega. Ni Temišvar, ni Bukurešt, ništa, te će poludeli ljubitelji autobuskog transporta biti uskraćeni za ovo zadovoljstvo (zapravo, ovo je pleonazam – ljubitelji autobuskog transporta su poludeli po definiciji). "Ništa zato", zahvalismo se teti sa stanice, "pogledaćemo pošto su avionske karte". Pogledasmo – nema ni njih. Ne postoje letovi iz Beograda za Rumuniju, valjda ona naša tri aviona ne mogu da podnesu toliku udaljenost a da im nešto ne otpadne, te se bezbedno šepure po pisti u Surčinu, ne usuđujući se da rašire krila i vinu se u slobodu. Hm, pa kako onda doći do Bukurešta? Vozom, dakako. "Železnice Srbije" ljubazno nude liniju BUCURESTI SPECIAL po ceni od 4512 dinara za povratnu kartu plus rezervacija, a voz polazi svakog dana u 15:55 sa Glavne železničke stanice. Uzgred, kada pozovete Železnice Srbije, prvo što čujete je "Za informacije o kašnjenju vozova pritisnite taster 1", te bi valjalo to i da uradite pred polazak na put.
Najniže cene hostela koje smo pronašli su 8 eura u Lucky House hostelu, i 8,50 eura u (obratite pažnju) YMCA Universitaria hostelu. Dakle, ako se osećate kao mladi hrišćanin, znaćete gde da se uputite – "tamo gde možete da se okupate i pojedete dobar obrok".
Šta obići
Casa Poporului – "narodnu kuću", danas zgradu Parlamenta. Podignuta 1984. godine u centru Bukurešta, simbol je komunističke vladavine i Nikolaea Čaušeskua. Kako rekosmo, po površini je najveća zgrada u Evropi, a sa 330,000 kvadratnih metara raspoređenih na 12 spratova, druga je po veličini na svetu, odmah posle zgrade Pentagona u Vašingtonu. Zanimljivo je da je po zapremini treća najveća građevina, nakon Cape Canaveral u Americi i velike egipatske piramide. Ako ste student koji se setio da ponese indeks, trebalo bi da vam je ulaz slobodan.
Staro jezgro grada. Deo Bukurešta koji Čaušesku i njegov režim nisu "rekonstruisali", odnosno pretvorili u socrealistički raj, tako da kaldrmisane ulice vode pored zgrada iz 19. veka koje se restauriraju, što bi trebalo da traje do 2012. Ovde možete naći mnogo umetničkih galerija, kafića i prodavnica suvenira.
Ulicu Calea Victoriei. Najstarija ulica u gradu, napravljena1692. godine, u kojoj se nalaze neke od najlepših gradskih građevina – palata Cantacuzino, Nacionalni istorijski muzej, kao i Trg revolucije, odakle je počeo prevrat 1989. godine.
Crkve i manastire. Najpre Curtea Veche crkvu iz 16. veka, u kojoj su se krunisali kraljevi; potom Patriarhiei (Patrijaršiju) iz 17. veka; Stavropoleos crkvu iz 18. veka, koja se nalazi u centru grada i predstavlja pravi mali dragulj sa prelepom spoljašnjošću i zadivljujućim freskama.
Herăstrău park. Od 1,1 kvadratnog kilometra na kojem se prostire, više od 70% zauzima veštačko jezero. Suvozemni deo parka je podeljen na dva dela – rustični, odnosno prirodni, u kome se nalazi etnografski Muzeul Satului, koji pokazuje tradicionalan način života rumunskog seljaka, i javni, sa uređenim prostorima za rekreaciju.
Ako vam ostane vremena, možete otići na izlet (84km) da vidite zamak u Bramu, izgrađen u trinaestom veku, koji je bio inspiracija Bremu Stokeru za čuveni roman "Drakula". Da li je princ Vlad Ţepes zaista živeo u njemu, ostaje da se nagađa.
Srećan put, i pokušajte da zakasnite na voz (dobro ste pročitali)! Teško da će vam to uspeti…
