Svaka reklama ima samo jedan cilj – da proda proizvod. U "potrazi" za kupcem, tvorci oglasa ne libe se ni da javno upotrebe neistinu. Zloupotrebe u reklamiranju su česte i opasne, posebno kada je hrana u pitanju. I u Srbiji, međutim, "cilj opravdava sredstvo" pa se pod etiketom "zdravo" lažno promovišu čak i namirnice namenjene najmlađima.
Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta potrošača Beograda, zloupotrebe u reklamiranju postoje kod svih namirnica.
– Ako ih ima kod dečije hrane, što je potvrdilo i naše istraživanje, onda je ima sigurno i kod drugih manje osetljivih namirnica – kaže Bogosavljević za Novosti.
– Rezultati ovog projekta o marketingu hrane za decu u Srbiji, nisu nimalo dobri – čak 66,67 odsto reklamiranih proizvoda namenjenih deci je nezdravo.
Tokom ovog istraživanja reklame su praćene sedam dana na četiri televizije, od koje je jedna potpuno rezervisana za najmlađe. U ovom periodu reklamiran je 21 proizvod za decu.
– Poređenjem deklarisanih vrednosti šećera, masti i soli sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, utvrđeno je da sedam proizvoda ili 33,33 odsto pripada kategoriji zdravih, a 14 proizvoda, ili 66,67 odsto kategoriji nezdravih proizvoda – kaže Bogosavljević. – Šest ispitanih proizvoda imalo je višak masti i šećera, 11 proizvoda je svrstano u kategoriju veoma nezdravih proizvoda, jer su deklarisane količine šećera i masti veće od 50% do 3,5 puta od visokog nutritivnog nivoa.
Sve korporacije čije su proizvode proveravali potrošači, svojim reklamama okrenute su deci. Usmerene su na prevenciju gojaznosti i ishranu. U reklamiranju nezdrave hrane deci primenjene su različite marketinške "cake"- od ponavljanja reklama do izjava "stručnjaka" o nutritivnim vrednostima.
Potrošači su posle ovog istraživanja zaključili da se ništa ne preduzima da se zakonska i podzakonska regulativa u Srbiji, kojom se obezbeđuje zdrava ishrana, uskladi sa preporukama SZO i standardima zemalja koje posvećuju punu pažnju zaštiti zdravlja stanovništva, a posebno dece.
