Zašto se pojavila korona? Evo odgovora koji vam se neće dopasti.

“Iznenađen sam koliko smo bili nepripremljeni za pandemiju koja se desilo i koliko smo loši u zaštiti”, rekao je David Quammen istraživač i pisac u intervjuu za Yale Environmed 360.

Da bi što bolje shvatio na koji način se zbog lošeg čovekog odnosa prema prirodi na čoveka prelivaju virusi sa divljih životinja, David se svuda po svetu, družio sa slepim miševima, bio na pijacama, često ilegalnim, gde se prodaju divlje životinje čak i one koje izumiru, posetio je afrička sela koja je pokosila Ebola. I kada on nešto kaže treba ga shvatiti veoma, veoma ozbiljno.

Zašto se pojavila korona?

“Virusi se sve više šire sa divljih životinja na ljude,” konstatovao je u svojoj knjizi “Prelivanja” još 2012. godine.

On smatra da je globalna pandemija poput covida 19 bila neizbežna. A problem je u čovekovom odnosu prema okruženju koji je nametljiv, potrošački i remeti osnove života u prirodi.

Po njegovim rečima do ovakvog požara koji je zahvatio ceo svet pojavom virusa covid 19 došlo je zbog toga što “ljudi koji kontroliši točkove moći i vlasti nisu slušali naučnike i nisu želeli da se pripreme za ovo što se desilo.”

U vreme nakon izbijanja SARSa 2003. boravio je u Africi i govori o tome šta je tamo zatekao.

“Žabe su i dalje bile legalne. Kornjače su i dalje bile legalne. Video sam tonu divljih ptica svih vrsta koje su bile zarobljene, ne za kućne ljubimce, već za hranu. I sve je bilo u velikoj zbrci vode, krvi a mesari su radili u prilično nehijenskim uslovima.”

Osvrnuo se i na situaciju u Kini, gde sada postoji moda za “divlji ukus”.

“Postoji moda za jedenje divljih životinja, divokoza, bambusovih pacova, pingolina, slepih miševa, zmija, žaba, kornjača. Posle izbijanja SARSa trgovina se nastavila tajno. Neki govore da je to drevna tradicija u Kini. Kolege iz Kine koji su proučavali drevne spise kažu da u njima piše: “Ne jedi divlje životinje, možeš da se razboliš.” Zapravo to je moda. Ali ne samo u Kini, rasprostranjena je i u svetu, recimo u Montani gde živim, takođe je u modi, jedemo recimo jelene, losove.”

Quammen ističe da upravo naš nepromišljen i potrošački odnos prema prirodi, prema divljim životinjma koje nose svoje jedinstvene viruse omogućavaju da ti virusi pređu na čoveka.

Seku se šume, love i jedu divlje životnje i onda ti virusu ulaze u čoveka, pronađu novo stanište i osvjajaju čoveka. Malo po malo, osvajaju ceo svet.

Virusu ne utiču na svoje prirodne domaćine jer u divljim životinjama žive hiljadama i milionima godina. Virus u tom domaćinu živi na relativno niskom nivou i ne utiče na njega, samo živi tamo i ne škodi mu. A kada se prelije na čoveka pošto ima široku sposobnost prilagođavanja utiče na njegove ćelije, štetno utiče na njih, razmnožava se i brzo se širi s čoveka na čoveka.

Naučnici su to znali i upozoravali ljude na vlasti da su im potrebna sredstva kako bi svojim istraživanjima spoznali načine funkcionisanja, širenja i borbe protiv virusa. Ali oni koji odlučuju nisu hteli da odvoje novac.

“Kada postoji epidemija to je hitna medicinska pomoć. Ali kada nije ne možete dobiti novac i otići tamo gde su moguća žarišta da biste identifikovali domaćina. Ali nije sve izgubljeno Možemo smanjiti šansu da se prelivanje pretvori u epidemiju i pandemiju. Što je manje razornog kontakta sa divljim životinjama, manja je šansa da se prelivanje prenese na čoveka. Dakle, može se smanjiti trgovina divljim životinjama, voditi računa o prirodnim resurima i ostaviti staništa divljim životinjama kako se ne bi u potrazi za hranom spuštali do ljudi,” kaže David Quammen dodajući i da je veoma važno da se obezbede sredstva naučnicima za istraživanja pre nego što dođe do pandemije.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime