Slika: Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?
Gradski život

Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?

Mozak radi i 7 puta brže, evo zašto

flickr: Daniel Garcia Neto
Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?

Sigurno se i vama desilo da vam se uspori vreme? Pa sekunde traju kao minuti u nekim situacijama. Recimo kada padate sa bicikla ili se nalazite u drugoj opasnosti.

Naš čuveni lekar i autor NTC programa namenjenog deci Ranko Rajović objašnjava zašto do toga dolazi.

“Ovo će biti jasno ako zamislimo sledeću situaciju: bežimo od grupe vukova koji nas pristižu. Verovatno će nas stići za dve, tri minute. A  mi do skloništa imamo dve minute. Tog momenta, mozak preuzima kompletnu kontrolu i ne pita nas skoro ništa, jer tu nema mnogo vremena za razmišljanje. Svaki pokret, svaki detalj je sada važan. Naš život u ovoj situaciji zavisi od onoga što smo do tog momenta naučili. U punom trku vidimo ispred sebe na 20 metara granu koja je preprečila put i nalazi se u visini kukova. Desno je provalija, a levo gusta šuma. Jasno je da sa te šumske staze ne možemo da skrenemo. Pošto se radi o životnoj opasnosti mozak uključuje svoje rezervne kapacitete i radi sedam puta brže,  a u toj situaciji prima mnogo veći broj slika nego što je to uobičajeno. Zbog toga nam se čini kao da smo u usporenom filmu, a jedna sekunda izgleda kao sedam sekundi. Realno, čovek u punom trku 20 metara pretrči za 3 sekunde. A nama se čini da nikako nećemo stići do te grane i nama i to traje oko 20 sekundi.

“Odakle ta vrhunska sposobnost mozga da uspori vreme? To je evolutivna adaptacija razvijana milionima godina, jer nam mozak na taj način daje dodatno vreme da nađemo rešenje. I dok trčimo prema grani do koje nikako da stignemo, mozak primećuje da na grani nema ni jedan list. A sve okolo je puno lišća. Mozak nam šalje sliku iz detinjstva kada smo kao deca u šumi lomili suvo granje. I zaključujemo da je ta grana suva i shvatamo da ne moramo ni da preskačemo tu granu ni da se provlačimo ispod nje, nego je u punom trku lomimo svojim telom. Šta bi bilo da kao deca nismo lomili suvo granje šetajući kroz šumu? Možda bismo zastali ispred ove suve grane i izgubili dragocene 3-4 sekunde. A možda i život. Jasno je da je najvažniji posao mozga prikupljanje informacija koje će obraditi u slučaju potrebe i tako se stvaraju  veze između pojedinih delova kore velikog mozga, što pozitivno utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti deteta”, piše Rajović.

On u istom tekstu objašnjava i kako povećati inteligenciju kod dece i zašto je za decu važno da borave u prirodi.

“Obrađivanje i povezivanje informacija je suština inteligencije. Tako da je razumljivo zašto dete mora da skače po blatu, da se penje na drveće, da skače po krevetu,  jer na taj način stimuliše razvoj svojih kognitivnih sposobnosti. Pitanje je  šta će biti sa današnjim detetom koje leži dnevno po 2-3 sata? Zbog toga izostaje hiljade ulaznih impulsa i time se slabije stimulišu važni fiziološki mehanizmi koji polako ispadaju iz upotrebe (dinamička akomodacija oka, fiksacija predmeta u pokretu, kompleksne vrste pokreta u trčanju…).  Neko može da pomisli da je i gledanje video igrice dobar način da mozak primi hiljade impulsa, ali to nije aktivnost koja je u skladu sa dosadašnjom evolucijom. Dobro je poznata Teslina misao, da smo mi proizvod vekova neprekidnog prilagodjavanja i da velike i nagle promene mogu da proizvedu nepredviđene i po svoj prilici, katastrofalne posledice. Zato je važno da dete u periodu detinjstva što više vremena provodi u  trčanju, skakanju, preskakanju, provlačenju, da boravi u prirodi, da se penje na drveće i sl. I tako aktivira i pomaže razvoj važnih delova kore velikog mozga.  Samim tim, obaveza roditelja jeste da omoguće ove aktivnosti. Jer tako pomažu razvoj  ukupnih sposobnosti deteta i pripremaju ga za život. Puno je toga što roditelji mogu da naprave, ali bar za početak, sada kada dolaze prolećne i letnje kiše, dobro bi bilo da dete dobije gumene čizme i da hoda ili čak i skače po baricama ili blatu koliko god to želi. Umesto da ih sputavamo, obezbedimo im bezbedno okruženje za istraživanje i radost u prirodi.” izvor: NTC

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017
7 najstarijih stvari na planeti su vrlo zanimljive

Ovo sigurno niste znali

Domino Magazin 11.12.2017
OVO stiže i u Srbiju: Nevreme širom Evrope

I da li bi trebalo da se brinemo

Domino Magazin 11.12.2017
Fizičar zna kako da napravimo Zemlju 2.0

Ali je njegova ideja pomalo uznemirujuća

Domino Magazin 11.12.2017
Pronađen novi oblik materije

Prvi put dokazano postojanje ekscitonijuma

Domino Magazin 11.12.2017
Za ovo vreme je kriv Kim Jong Un

Popeo se na svetu planinu i neko će UMRETI

Domino Magazin 10.12.2017
Ovo su najgluplje zemlje sveta

Srbija na jakom mestu, ali Hrvatska nas je prešišala

Domino Magazin 10.12.2017
Devet hiljada ljudi sakupilo novac za kupovinu dvorca u Francuskoj

Uzeli stvar u svoje ruke

Domino Magazin 09.12.2017
Već za 80 godina biće nepodnošljive vrućine, ekstremne oluje, požari…

Crna prognoza pred nama

Domino Magazin 09.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.