Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?
Gradski život

Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?

Mozak radi i 7 puta brže, evo zašto

flickr: Daniel Garcia Neto
Zašto nam se usporava vreme kada smo u opasnosti?

Sigurno se i vama desilo da vam se uspori vreme? Pa sekunde traju kao minuti u nekim situacijama. Recimo kada padate sa bicikla ili se nalazite u drugoj opasnosti.

Naš čuveni lekar i autor NTC programa namenjenog deci Ranko Rajović objašnjava zašto do toga dolazi.

“Ovo će biti jasno ako zamislimo sledeću situaciju: bežimo od grupe vukova koji nas pristižu. Verovatno će nas stići za dve, tri minute. A  mi do skloništa imamo dve minute. Tog momenta, mozak preuzima kompletnu kontrolu i ne pita nas skoro ništa, jer tu nema mnogo vremena za razmišljanje. Svaki pokret, svaki detalj je sada važan. Naš život u ovoj situaciji zavisi od onoga što smo do tog momenta naučili. U punom trku vidimo ispred sebe na 20 metara granu koja je preprečila put i nalazi se u visini kukova. Desno je provalija, a levo gusta šuma. Jasno je da sa te šumske staze ne možemo da skrenemo. Pošto se radi o životnoj opasnosti mozak uključuje svoje rezervne kapacitete i radi sedam puta brže,  a u toj situaciji prima mnogo veći broj slika nego što je to uobičajeno. Zbog toga nam se čini kao da smo u usporenom filmu, a jedna sekunda izgleda kao sedam sekundi. Realno, čovek u punom trku 20 metara pretrči za 3 sekunde. A nama se čini da nikako nećemo stići do te grane i nama i to traje oko 20 sekundi.

“Odakle ta vrhunska sposobnost mozga da uspori vreme? To je evolutivna adaptacija razvijana milionima godina, jer nam mozak na taj način daje dodatno vreme da nađemo rešenje. I dok trčimo prema grani do koje nikako da stignemo, mozak primećuje da na grani nema ni jedan list. A sve okolo je puno lišća. Mozak nam šalje sliku iz detinjstva kada smo kao deca u šumi lomili suvo granje. I zaključujemo da je ta grana suva i shvatamo da ne moramo ni da preskačemo tu granu ni da se provlačimo ispod nje, nego je u punom trku lomimo svojim telom. Šta bi bilo da kao deca nismo lomili suvo granje šetajući kroz šumu? Možda bismo zastali ispred ove suve grane i izgubili dragocene 3-4 sekunde. A možda i život. Jasno je da je najvažniji posao mozga prikupljanje informacija koje će obraditi u slučaju potrebe i tako se stvaraju  veze između pojedinih delova kore velikog mozga, što pozitivno utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti deteta”, piše Rajović.

On u istom tekstu objašnjava i kako povećati inteligenciju kod dece i zašto je za decu važno da borave u prirodi.

“Obrađivanje i povezivanje informacija je suština inteligencije. Tako da je razumljivo zašto dete mora da skače po blatu, da se penje na drveće, da skače po krevetu,  jer na taj način stimuliše razvoj svojih kognitivnih sposobnosti. Pitanje je  šta će biti sa današnjim detetom koje leži dnevno po 2-3 sata? Zbog toga izostaje hiljade ulaznih impulsa i time se slabije stimulišu važni fiziološki mehanizmi koji polako ispadaju iz upotrebe (dinamička akomodacija oka, fiksacija predmeta u pokretu, kompleksne vrste pokreta u trčanju…).  Neko može da pomisli da je i gledanje video igrice dobar način da mozak primi hiljade impulsa, ali to nije aktivnost koja je u skladu sa dosadašnjom evolucijom. Dobro je poznata Teslina misao, da smo mi proizvod vekova neprekidnog prilagodjavanja i da velike i nagle promene mogu da proizvedu nepredviđene i po svoj prilici, katastrofalne posledice. Zato je važno da dete u periodu detinjstva što više vremena provodi u  trčanju, skakanju, preskakanju, provlačenju, da boravi u prirodi, da se penje na drveće i sl. I tako aktivira i pomaže razvoj važnih delova kore velikog mozga.  Samim tim, obaveza roditelja jeste da omoguće ove aktivnosti. Jer tako pomažu razvoj  ukupnih sposobnosti deteta i pripremaju ga za život. Puno je toga što roditelji mogu da naprave, ali bar za početak, sada kada dolaze prolećne i letnje kiše, dobro bi bilo da dete dobije gumene čizme i da hoda ili čak i skače po baricama ili blatu koliko god to želi. Umesto da ih sputavamo, obezbedimo im bezbedno okruženje za istraživanje i radost u prirodi.” izvor: NTC

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Roboti će uništiti globalni finansijski sistem?  %Post Title

Roboti će uništiti globalni finansijski sistem?

Postoji realna opasnost

Domino Magazin 20.08.2018
Znamo kada će kraj leta  %Post Title

Znamo kada će kraj leta

Paklena nedelja pa osveženje i to je to od leta

Domino Magazin 20.08.2018
NASA Opportunity se i dalje ne javlja  %Post Title

NASA Opportunity se i dalje ne javlja

Zatrpan peskom na Marsu

Domino Magazin 20.08.2018
Pronađeni fosilni ostaci kita  %Post Title

Pronađeni fosilni ostaci kita

Stari 10 miliona godina

Domino Magazin 20.08.2018
Ukida se zimsko računanje vremena?  %Post Title

Ukida se zimsko računanje vremena?

U celoj Evropi

Domino Magazin 20.08.2018
Misteriozni ruski satelit izazvao uzbunu  %Post Title

Misteriozni ruski satelit izazvao uzbunu

Ne znamo o kakvom objektu se radi

Domino Magazin 17.08.2018
Otkrivena najtoplija planeta u Univerzumu  %Post Title

Otkrivena najtoplija planeta u Univerzumu

Na Kelt-9b se tope gvožđe i titanijum

Domino Magazin 17.08.2018
Propast Venecuele: Više nema ni pitke vode u gradovima  %Post Title

Propast Venecuele: Više nema ni pitke vode u gradovima

Populizam i komunizam u praksi

Domino Magazin 16.08.2018
Rešena misterija Uskršnjih ostrva  %Post Title

Rešena misterija Uskršnjih ostrva

Rapa Nui ipak se nisu samouništili zbog suludog verskog kulta?

Domino Magazin 16.08.2018
Najbolji grad za život na svetu je na samo 6 sati od Beograda  %Post Title

Najbolji grad za život na svetu je na samo 6 sati od Beograda

Tako blizu a tako daleko

Domino Magazin 16.08.2018

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.