Lažne vesti su obeležile moderno doba. Neki ga zato čak zovu post truth vreme.

Pa, zašto je to tako?

Zašto ljudi veruju svemu bombastičnom što pročitaju? I ne samo to već i pomažu da se takve vesti prošire.

Dvoje američkih psihologa razvilo je teoriju kojom objašnjavaju spremnost ne samo da se poveruje lažnoj vesti, nego i da se ona aktivno deli dalje.

Po njihovoj teoriji, većina ljudi je sklona da veruje lažnim informacijama ako se uklapa u njihova politička uverenja. Dakle, nije važno što je vest netačna, ako podržava ono što ljudi misle.

Još jedna stvar je važna.

Naučnici Van Bavel i Pereira kažu da više nije bitan ni izvor informacija ako mislimo da pripada grupi koja je drugačija od naše.

Stvar je u tome što je plemenska pripadnost imala presudnu važnost u velikom delu ljudske evolucije. I zato pojedinci više vrednuju identitet u svojoj društvenoj grupi, poput članstva u stranci, ili nacionalnosti nego što cene tačnost ili iskrenost.

Zato naučnici preporučuju da se u argumentaciji suprotnoj strani pozivaju na veću grupu ljudi.

Dodatnu mogućnost smanjenja političke polarizacije vide u mogućnosti da se ljudima dokaže njihovo vlastito neznanje o političkim pojedinostima. A to ćete uraditi kada nekome tražite da tačno objasni lažnu vest koju je podelio i u koju veruje. E pa neće umeti.

1 KOMENTAR

  1. Ако се сетимо америчке ТВ куће CNN и њених вести у току грађанског рата у Босни и Хрватској како да просечни амерички грађани е верује у те вести.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime