Slika: Zašto deci vreme traje duže?
Gradski život

Zašto deci vreme traje duže?

Tri naučne teorije

flickr: Dineshraj Goomany
Zašto deci vreme traje duže?

Kad smo bili deca, imali smo utisak da letnji raspusti traju večno, a isto je važilo i za iščekivanje Nove godine i Božića.

Zašto nam se, onda, u odraslom dobu čini da nam dani, nedelje i meseci izmiču vrtoglavom brzinom?

Naučnici imaju tri teorije.

Prema jednoj od njih, reč je o promenama u okviru našeg unutrašnjeg, biološkog sata. Kako starimo, tako usporavaju naši otkucaji srca, disanje i metabolizam. S druge strane, deca imaju brži puls, što znači da za određen vremenski period dožive znatno više bioloških markera (otkucaji srca, disanje), zbog čega imaju utisak da vreme sporije prolazi.

Druga teorija ukazuje na to da bi naša svest o proticanju vremena mogla da bude vezana za broj novih perceptivnih informacija koje naš mozak upije. U detinjstvu, naš mozak stimuliše više podsticaja i potrebno mu je više vremena da obradi informacije, pa nam se ti trenuci čine dužim. Ovo objašnjenje takođe bi ujedno moglo da da odgovor na pitanje zašto nekim ljudima tokom saobraćajne nesreće život “prođe pred očima” – nepoznate okolnosti donose mnoštvo novih informacija koje treba obraditi.

Zapravo, samo posezanje za velikim brojem uskladištenih informacija u tom trenutku može se činiti sporijim od samog događaja.

Kako starimo, tako sve bolje upoznajemo svoje okruženje, što znači da ne primećujemo sve one sitne detalje koji su nam okupirali pažnju kao deci. Za decu, međutim, svaki novi dan nosi neka nova, neobična iskustva koja treba obraditi, što iziskuje veliku količinu mentalne energije. Deci se, zbog više stvari koje su se dogodile, zato čini da je proteklo više vremena.

Biohemijska istraživanja koja stoje iza ove teorije ukazuju na to da bi otpuštanje neurotransmitera dopamina prilikom perceptivne stimulacije moglo da ima uticaja na to kako merimo vreme. Nakon 20. godine nivo dopamina opada, što znači da imamo utisak da vreme teče brže.

Tu je i ideja da određeni vremenski period posmatramo kao procenat vremena koje smo već proživeli. Dok za 50-godišnjaka period od godinu dana iznosi pedeseti deo njegovog života, za dvogodišnjaka to će biti čak polovina, a za četvorogodišnjaka četvrtina njegovog života.

Na logaritamskoj skali, da bi 20-godišnjak procentualno sačekao isti prolazak vremena do narednog rođendana kao dvogodišnjak, morao bi da sačeka svoj 30. rođendan. On će, naravno, pre toga proslaviti još 9 rođendana, pa iz te perspektive ne čudi što odrasli imaju utisak da vreme traje kraće. izvor: b92

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

novogodišnje-rasprodaje-2018
Rasprodaje – Zima 2017 / 2018

Pregled najboljih novogodišnjih 2018 sniženja i akcija u Srbiji

Domino Magazin 13.12.2017
Misteriozni objekat proleteo pored zemlje

Naučnici misle da je možda i vanzemaljskog porekla

Domino Magazin 13.12.2017
Moćni saudijski princ ukinuo zabranu staru 35 godina

JUHU: Otvaraju se bioskopi

Domino Magazin 13.12.2017
Ova crna rupa krije tajnu o nastanku svemira?

Naučnici je nedavno otkrili

Domino Magazin 13.12.2017
NASA najavila novo veliko otkriće!

Kepler je otkrio NEŠTO zanimljivo!

Domino Magazin 12.12.2017
5 neočekivano najstarijih stvari u Srbiji

Ako ste mislili da znate koje su, NISTE bili u pravu!

Domino Magazin 12.12.2017
Lisica otela mački krevetac

A onda se pravila da je sve to normalno

Domino Magazin 12.12.2017
Američki vojnik koji je dezertirao u Severnu Koreju

Preminuo je u Japanu

Domino Magazin 12.12.2017
Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.