Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča
Gradski život

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

6 mnogo većih problema koje su tabu tema u Srbiji

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

Ovih dana ponovo svi pričaju o osiromašenom uranijumu. Ali umesto o tome, trebalo bi da popričamo o drugim stvarima. Onima na koje možemo da utičemo i oko kojih se i naučnici i statistika definitivno slažu. Ali, iz nekog razloga ovo su tabu teme u Srbiji i nećete naći provokativne motivacione postere na Facebooku koje se bave ovim temama a nažalost retki su doktori pa i javne ličnosti koje o tome pričaju. Krenimo redom:

6.  Srbi puše i to sve više

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

Poslednje istraživanje potvrđuje da su građani Srbije i dalje u samom vrhu po broju pušača.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju da u Srbiji trenutno ima 2,6 miliona pušača. Posebno je zabrinjavajuće što je za samo četiri godine 490.000 novih pušača.

Dok se u zemljama zapada broj pušača iz godine u godinu smanjuje u Srbiji je za samo četiri godine zabeležen skok sa 31 na 38 posto populacije.

U celoj Evropi od Srbije je gora samo Grčka gde prosečan pušač popuši 3.000 cigareta godišnje. U Srbiji je samo malo manje i prosek je 2.924 cigarete, objašnjava doktor Petar Borović

Posebno je poražavajuće da tinejdžeri u Srbiji puše i do pola pakle dnevno. U proseku prvu cigaretu probaju između 13. i 15. godine.

“Umesto da se ugledamo na druge, Srbi očigledno ne žele da menjaju navike, jer svake godine sve više njih propuši”, dodaje doktor Borović.

I, čisto da znate u Srbiji svake godine zbog cigareta umre između 16.000 i 17.000 građana.

5. Ceo dan ispred televizora

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

Mislite da Srbi vole našu lepu zemlju i uživaju u prirodi? Možda, ali samo ako je na televiziji.

Prosečni građanin Srbije provodi dnevno čak 5 sati ispred televizora.

Rezultati novog istraživanje agencije Zenith optimedia otkrivaju da je Srbija na nezavidnom petom mestu u svetu, koje dele sa SAD.

Dakle, SVAKOG DANA pet sati provedemo gledajući televiziju. I većina ne gleda dokumentarce i obrazovni program, da budemo jasni.

4. Masna hrana prepuna otrova

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

Ali onda se bar zdravo hranimo, pošto je Srbija poznata po dobroj hrani, zar ne?

Možda je tako bilo nekada, danas je Srbija poznata po masnoj, nezdravoj hrani.

U Srbiji se neuporedivo manje nego u drugim zemljama jede povrće i voće. Recimo u proseku, godišnje pojedemo svega 4,8 kilograma pomorandži, a Evropljani čak 32,9 kilograma.Građani Srbije u proseku pojedu 13,3 kilograma jabuka, a u Uniji je četiri kilograma više od toga.

Trešanja i višanja u proseku pojedemo svega 1,7 kilograma, šljiva 1,4 a limuna 1,3 kilograma, ukazuju podaci Privredne komore Srbije.

Takođe, jedemo manje mesa i mleka a više hleba i krompira. Novac trošimo i na najmanje kvalitetne suhomesnate prerađevine prepune aditiva i vrlo male nutritivne vrednosti.

Uz sve to u Srbiji već godinama niko ne kontroliše hranu. Stručnjaci tvrde da za bezbednost namirnica uopšte i ne postoje nadležne institucije. Tako su danas gradske pijace prepune su prodavaca koji nam prodaju robu punu pesticida bez ikakve kontrole

Doktor  Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, rekao je za Kurir da se proizvodi veoma slabo kontrolišu, a da za to niko ne snosi odgovornost.

“Dok nije bilo ovih većih marketa, inspekcija je svako jutro obilazila tezge i onda radila razne analize proizvoda. Danas to niko ne kontroliše, a mi kupujemo voće i povrće koje je puno pesticida. Najgore od svega je što niko ne snosi odgovornost, a deca su najugroženija.”

3. Alkohol

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkohola u Evropi. To znači da popijemo u proseku 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika. Svetski prosek je šest litara.

Prosečno domaćinstvo sa 2,8 članova, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za godinu dana potroši 4,3 litra žestokih pića, 45,2 litra piva i devet litara vina.

Posebno zabrinjava činjenica da već đaci osnovnih škola piju, a prvi kontakt sa alkoholom imaju oko svoje 10. godine.

2.  Deca: ishrana i fizička (NE) aktivnost

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča

A kako je sa decom? Pa, svako drugo dete u Srbiji teško se penje stepenicama do drugog sprata usled nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane, pokazalo je istraživanje u okviru projekta “Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” koji podržava nekoliko ministarstava.

Otkriveno je i da čak 80 odsto dece ne jede dovoljno povrća a samo trećina dece uzima dovoljne količine mleka i mlečnih proizvoda. Više od 60 odsto nema nikakve redovne fizičke aktivnosti

“Alarmantni trendovi koji se tiču načina ishrane i nivoa fizičke aktivnosti školaraca, koji su ispitivani na teritoriji čitave Srbije, ukazuju na potencijalno veliki rizik oboljevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka i različitih vrsta karcinoma u odraslom dobu”, navodi se u saopštenju Centra za zdravlje.

Takođe, u omiljenim dečijim grickalicama koje jedu deca u Srbiji se nalaze šećeri, belo brašno, pa čak i palmino ulje.

Ni to nije sve.

“Samo 30 odsto dece u slobodno vreme igra fudbal, košarku, odbojku, lastiš u parku ili dvorištu, ali zato 70 odsto njih kad god ima slobodnog vremena najčešće ga provodi uz kompjuter, telefon ili televizor” otkrilo je istraživanje profesora fizičkog vaspitanja u Srbiji.

Hoćete još malo o deci?

U Srbiji samo 13,7 odsto majki bebe doji šest meseci, otkrilo je istraživanje nezavisne zdravstveno-informacione mreže “SteadyHealth”.

1. Zagađenje

Zaboravite uranijum, ZAŠTO O OVOME niko ne priča
Građani Srbije su među najugroženijim u Evropi zbog zagađenja vode i vazduha.

Zagađenje vode u Srbiji je najveći ekološki problem, rekao je pre nekoliko godina menadžer za projekte iz oblasti ekologije u delegaciji Evropske unije u Srbiji Rajner Frojnd.

“Zaštita voda predstavlja najveći izazov, jer se samo 10 odsto otpadnih voda u Srbiji preradjuje dok ostalo odlazi direktno u reke”, rekao je Frojnd.

I zagađenje vazduha je često veliki problem.

“Pola miliona ljudi u EU umre prerano zbog zagađenja vazduha. U Srbiji su velika zagađenja vazduha u većim gradovima kao što su Beograd, Niš, Bor”, istakao je Frojnd i upozorio da su u Srbiji najveći zagađivači vazduha toplane i stari automobili, kao i veliki broj domaćinstava koja se greju na drva i ugalj.

Frojnd je kazao da se u Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj reciklira sav otpad, a u Srbiji samo osam odsto.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 

Više uGradski život

Jack Ma: Sirotinja je najgora

Jack Ma: Sirotinja je najgora

Najbogatiji Kinez ponovo šokira

Domino Magazin 25.05.2018
Za koje države je obavezno vakcinisanje

Za koje države je obavezno vakcinisanje

5 popularnih destinacija

Domino Magazin 25.05.2018
Otkriven najvredniji potobljeni brod sa blagom IKAD

Otkriven najvredniji potobljeni brod sa blagom IKAD

Vlada Kolumbije krije lokaciju i ne zna šta sa 17 milijardi dolara

Domino Magazin 25.05.2018
Ipak su Rusi srušili putnički avion?

Ipak su Rusi srušili putnički avion?

Međunarodna istraga definitivno zaključila

Domino Magazin 24.05.2018
Koja je srpska zastava na listi najlepših na svetu?

Koja je srpska zastava na listi najlepših na svetu?

I kako možete i vi da glasate

Domino Magazin 24.05.2018
Džinovska planeta definitivno postoji u našem sunčevom sistemu?

Džinovska planeta definitivno postoji u našem sunčevom sistemu?

Pa zašto je ne vidimo

Domino Magazin 24.05.2018
Psi napadaju ove ljude

Psi napadaju ove ljude

Jedna grupa je posebno rizična

Domino Magazin 24.05.2018
Kako se Mornaričke Foke rešavaju stresa i panike

Kako se Mornaričke Foke rešavaju stresa i panike

A marinci stvarno znaju da se snađu u teškoj situaciju

Domino Magazin 23.05.2018
Horde komaraca terorišu jug Rusije

Horde komaraca terorišu jug Rusije

Životinje umiru od ujeda?

Domino Magazin 23.05.2018
Šveđani ugrađuju čipove pod kožu

Šveđani ugrađuju čipove pod kožu

Koriste ih umesto ključeva i plaćanja karata

Domino Magazin 23.05.2018

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.