Vikipedija: Sve što vas je zanimalo!

Filip Maljković i Goran Obradović iz srpskog tima Vikipedije govore za Domino Magazin

Filip Maljković i Goran Obradović iz srpskog tima Vikipedije govore za Domino Magazin.

Početkom ove godine je obeleženo 10 godina Vikipedije. Šta su po vama najvažiji momenti koji su obeležili ovaj period?

Sam nastanak Vikipedije pre skoro 11 godina predstavlja sam po sebi revoluciju u svetu obrazovanja i pristupa informacijama na Internetu.

Globalno, tu su brojni jubileji kao što je milioniti članak na Vikipediji na engleskom, i period kada je Vikipedija prestala da bude interesantni malo-poznati vebsajt i postala prva lokacija u potrazi za svakovrsnim informacijama.

Za nas u lokalu među najvažnijim momentima su početak rada Vikipedije na srpskom jeziku (2003. godine), osnivanje Vikimedije Srbije (krajem 2005. godine), i dostizanje jubilarnog 100.000. članka.

Već neko vreme na svim stranama Vikipedije možemo da pročitamo lične apele osnivača i drugih važnih ljudi fondacije za doniranje sredstava. Kako se zapravo Vikipedia finasira i koliko je važno da jedan ovakav projekat ostane finansijski nezavisan?
Vikipedija se najvećim delom finansira preko donacija, koje se prikupljaju iz svih krajeva sveta. Za razliku od većine sajtova na Internetu, čiji se prihodi zasnivaju prevashodno na reklamama, Vikipedija već deset godina uspeva da se održi bez potrebe za stavljanjem reklama. Naravno, veliki razvoj Vikipedije poslednjih godina zahteva i velika finansijska ulaganja u tehničku infrastrukturu i razne projekte, pa su stabilan izvor prihoda i održivost razvoja veoma bitni za dalje funkcionisanje. Kako Vikipedija teži da bude neutralna, održavanje finansijske nezavisnosti jeste veoma bitno.

Na koliko lokalnih jezika postoje ogranci Vikipedije, koliko su oni zapravo autonomni i kako izgleda odnos između matice i lokala?

Vikipedije, kao slobodne enciklopedije, postoje na preko 280 jezika, dok je broj Vikimedija, lokalnih organizacija vezanih za određenu jurisdikciju, znatno manji – oko 40. Sve Vikipedije imaju zajednički određeni skup politika i osnovnih načela, kao što su "neutralna tačka gledišta", "bez originalnog istraživanja" i "neutralnost", ali je svaka Vikipedija nezavisna u smislu da može da donosi svoje politike i smernice. Lokalni ogranci Vikimedije povezani su sa Zadužbinom Vikimedije (Wikimedia Foundation) skupom ugovora, ali teže da održe što veću nezavisnost od te organizacije.

Kako se finansira srpska Vikipedija i koliko je ljudi angažovano na projektu?

Vikipedija na srpskom jeziku je samo jedan od oko 800 projekata u pokretu Vikimedije i nijedan od njih ne dobija zasebnu finansijsku pomoć. Sav rad na projektima je volonterskog karaktera, a broj aktivnih urednika varira iz meseca u mesec. Na Vikipediji na srpskom jeziku, broj veoma aktivnih korisnika je reda veličine nekoliko desetina.

20. novembra srpska Vikipedija je dobila svoj 150-hiljaditi članak. Kako stojimo u odnosu na druge lokalne Vikipedije i da li nam neki sadržaji posebno nedostaju?

Od jezika koji se govore na Balkanskom poluostrvu, Vikipedija na srpskom jeziku je prva po broju članaka. Ukupno, nalazimo se na 28. mestu, Vikipedija na bugarskom je na 33. mestu sa oko 124 hiljade članaka, slovenačka na 34. mestu sa oko 122 hiljade, a hrvatska na 39. mestu sa oko 104 hiljade članaka. Vikipedija teži da bude što opširnija i da pokriva što više oblasti, tako da je većina oblasti makar delimično pokrivena.

Kako pojedinci mogu konkretno da pomognu srpskom ogranku ili su apeli sada konkretno usmereni na globalnu kampanju? Da li su važnije donacije ili znanje i angažman?

Vikimediji Srbije, lokalnom ogranku koji pokriva teritoriju Srbije, moguće je pomoći na više načina. Jedan od njih je donacija (uplata na račun 160-361758-38, Banca Intesa, primalac Vikimedija Srbije), zatim učešće u projektima koje organizacija sprovodi, a Vikipediji na srpskom jeziku su uvek potrebni novi urednici. Apel koji je sada u toku, aktivan je krajem svake godine i uvek je globalnog karaktera. Podjednako su bitne i donacije i angažman na projektima, s obzirom da je novac potreban za finansiranje servera, trejdmarkova, domena itd, dok su Vikipedijama i drugim Vikimedijinim projektima konstantno potrebni novi saradnici, koji mogu da doprinesu na razne načine.

Nedavno su se pojavile informacije da se broj autora tekstova smanjuje. Kako motivisati ljude da pišu i uređuju tekstove?
Vikipedija se piše sada za buduća pokolenja i svi kvalitetni doprinosi ostaće na Vikipediji sve dok ona postoji.
 

Vikipedija predstavlja blistavu tekovinu naše civilizacije i jedinstvenu priliku, koju svi mi imamo, da budemo deo jednog zaista veličanstvenog projekta. Osim toga, rad na Vikipediji može da bude vrlo zabavan.

Kako Vikipedija rešava političko-istorijske probleme. Verujem da postoje ljudi koji drugačije tumače skoriju istoriju recimo Balkana iz različitih zemalja i koliko to lokalnim timovima komplikuje rad?
Teme vezane za politiku ili nedavnu istoriju su čest kamen spoticanja za mnoge urednike. Kako vremenska distanca još uvek nije dovoljna da bi svi saradnici mogli da učestvuju u raspravama vezanim za te teme sa dovoljnom količinom objektivnosti, dešavaju se određeni ratovi izmena, u kojima dolazi do čestih promena u sadržaju članaka. Međutim, Vikipedija teži da bude što neutralnija, pa se često u tim slučajevima koristi više nezavisnih, a često i suprotstavljenih izvora, kako bi se priča sagledala iz više uglova.

Vikimedija stoji iza Vikipedije, ali postoji još projekata za koje ljudi možda ne znaju: Wikinews, Wikibooks. Koji su po vama najvažniji i da li će biti novih projekata?

Do 2005. godine, manji projekti otvarani su bez mnogo diskusije, ali od tada je otvoren samo još jedan novi projekat — Vikiverzitet. Mišljenje većine ključnih ljudi iz pokreta jeste da je većina aspekata ljudskog saznanja i obrazovanja pokrivena postojećim projektima, te postoji mala verovatnoća da će u skorije vreme biti otvoren neki novi projekat. Pored Vikipedije, od veće važnosti su Vikirečnik, koji teži da pokrije što više pojmova sa lingvističkog aspekta, Vikizvornik, koji skuplja izvorna dela u javnom vlasništvu i pod slobodnim licencama, i Vikivesti, kao projekat kolaborativnog sastavljanja vesti.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *