Koliko puta vam se desilo da bacite hranu kojoj je istekao rok trajanja? E pa vrlo verovatno ste bacili potpuno ispravnu hranu.

Stvar je u tome što su proizvođači dosta škrti po pitanju preporučenog datuma upotrebe.

Zapravo, to je prilično elastičan pojam: do tog datuma proizvođač garantuje da će proizvod imati osobine koje bi trebalo da ima što se tiče ukusa, mirisa, boje, konzistencije i hranjive vrednosti.

Nakon tog datuma, vrlo je verovatno da će proizvod zadržati ta svojstva i možda će još dugo proći dok se proizvod zaista ne pokvari.

Ali proizvođačima više odgovara da kupci bace nepotrošene proizvode i onda kupe nove.

A rezultat je gomila bačene hrane. Potpuno ispravne hrane.

Upravo zbog toga je nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit tražio ukidanje preporučenog roka trajanja na proizvodima. Poslenja istraživanja ukazuju da svako od nas svake godine baci čak 82 kilograma hrane.

Stručnjaci inače kažu da datum roka upotrebe ima smisla samo u retkim slučajevima.

Sa druge stane mnoge namirnice će ostati jestive i ukusne i godinama posle isteka roka. Recimo dvopek, krekeri. So, šećer ili med su praktično večni.

Zanimljivo je da su arheolozi našli amfore iz antičkog doba sa vinom ili maslinovim uljem koji su mogli da se koriste.

Pored potpunog ukidanja roka trajanja za neke proizvode postoji mogućnost i korišćenja “pamatenih pakovanja”.
Recimo jogurt bi mogao da ima mali čip koji će prikazivati ispravnost proizvoda.

Isto tako i kod pakovanog mesa proizvođači eksperimentišu sa nalepnicama koje menjaju boju ako se u proizvodu javljaju hemijska jedinjenja koja ukazuju na to da je meso pokvareno.

Pored toga što bacanje hrane nije baš dobro za budžet, postavlja se i etičko pitanje. Da li je ok da se bacaju tone i tone ispravne hrane dok milioni gladuju…

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime