Krajem februara u Institutu „Vinča” se izlilo 300-400 litara vode u podrumu u kojem je bio uskladišten uranijumski „žuti kolač”, piše Politika.
„Žuti kolač” je samleveni uranijum pripremljen za obogaćivanje i dalje korišćenje u nuklearnom reaktoru.
Ali, javnost ni do danas nije saznala da li je radioaktivnost bila povećana ili ne. Prema jednom merenju jeste, prema drugom nije.
Naime, nezvanični rezultati provere vode iz podzemnog skladišta su oprečni: u izveštaju Nuklearnih objekata Srbije nije zabeleženo zračenje, dok u saopštenju Laboratorije za zaštitu od zračenja piše da je ono bilo 1.000 puta veće od onog u pijaćoj vodi.
Prema pisanju Politike, nastala je panika među zaposlenima, a neke trudnice nisu ni došle na posao. Zatim je na zahtev zaposlenih u Laboratoriji za materijale, gde se incident i dogodio, sazvan sastanak na koji je pozvan i dorektor dr Jovan Nedeljković.
Prema saznanjima Politike, na tom sastanku su isplivale i brojne organizacione manjkavosti, koje u toj instituciji postoje već 40 godina, a koje niko ne rešava. Na tom sastanku su takođe usvojeni i zaključci „za koje nikome nije palo na pamet da budu objavljeni“ , piše takođe beogradski list.
Tek 13. marta, dakle dve nedelje i koji dan posle incidenta sa „žutim kolačem", zasedao je Upravni odbor Instituta Vinča, na kom je naloženo direktoru da u roku od dva meseca ispuni sve predložene mere kao i da pripremi plan za uklanjanje jonizujućeg zračenja, nukleranog materijala i radioaktivnog otpada, ali i da najkasnije za 48 sati obavesti nadležne u kakvom je stanju zgrada 14 u kojoj je nuklearni materijal bio smešten.
Na spisku onih koji su trebali da budu obavešteni je više ministarstava u Vladi Srbije, poput ministarstva prosvete i nauke, policije, odbrane.
U međuvremenu su u Vinču došli i stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz Beča.
Iz celog incidenta ostao je niz nerazjašnjenih pitanja, zaključuje Politika, poput onog zašto se ranije nije adekvatno uskladištio „žuti kolač“, budući da je on preostao od projekta „drugi nuklerani program“ od pre 40 godina; zbog čega "Nuklearni objekti Sbije" nemaju ni jednu odgovarajuću licencu za rad sa radioaktivnim materijalom; ko je zapravo rukovodio izmeštanjem nuklearnog otpada iz Vinče u Rusiju; ko sme građanima da uskrati pravo na blagvremeno i pouzdano obaveštavanje, pogotovo u ovakvim incidentima; šta bi bilo da je načinjena greška sa većim posledicama…
