Savremeni srpski književni jezik najviše tuđica pozajmio je iz turskog jezika, a i dalje je u upotrebi polovina od oko 3.000 pozajmljenih turskih reči, kaže saradnica Insituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti Ana Ranđelović.

Na tribini "Svi Vukovi jezici, jezički Vavilon jednog jezika" na Sajmu knjiga u Beogradu, Ranđelović je rekla da su u svakodnevnoj upotrebi turske reči jastuk, šećer, kašika, barut, čizma i druge, ali da se od nasleđenih turcizama i dalje koristi svega polovina.

"Zbog toga što su te reči frekventne u svakodnevnom govoru, nama se čini da ih ima mnogo više nego što jeste", rekla je Ranđelović i dodala da je u početku i Vuk Karadžić nastojao da koristi isključivo reči sa slovenskim korenom, ali da je kasnije promenio taj pristup.

Ona je dodala da je Vuk Karadžić tumačio slavenizme kao domaće reči i da je kasnije stekao liberalniji odnos prema turcizmima, što se može videti i u prvom izdanju njegovog "Srpskog rječnika". Učesnici tribine ocenili su da se jezik Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića razlikuje u tome što Dositej ne koristi jedinstven gramatički sistem, već mešavinu slovenskog i narodnog srpskog jezika, dok je Vukov govor funkcionalan spoj različitih jezika i jezičkih idioma.

Kako je ocenjeno, Vuk Karadžić opredelio se za ijekavicu, jer većina Srba govori istočno-hercegovačkim dijalektom, na kojem je objavljeno najviše narodnih pesama i koji je jezik dubrovačke književnosti i najbliži staroslovenskom jeziku. Profesor Miloš Kovačević rekao je da je zbog Balkana 1991. uveden termin "politički jezik", ali da je dobro poznato šta su lingvistički kriterijumi identiteta jezika i da lingvistika ne može biti sluškinja politike koja je uvek stvar kompromisa.

"Sav narod može da govori i srpski i hrvatski i bosanski i crnogorski, ali lingvistika kao nauka mora da zna da se tu zapravo radi o četiri imena jednog jezika. Lingvistika mora da se ponaša kao hemija. Može narod da govori so, ali će hemičari uvek upotrebiti ‘natrijum hlorid’", rekao je Kovačević.
 

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime