Neko ide na pecanje, neko igra basket. Neko skuplja poštanske markice.
A tip po imenu Andrew Walker ima najluđi hobi. Skuplja radioaktivne predmete.
Sve je počelo kada je kupio gajgerov brojač i onda je shvatio da je radioaktivnost svuda oko nas.
Prvo jače očitavanje dobio je na parkiralištu meksičkog fast-fooda u Idahu. “Primetio sam kad smo tamo parkirali da mi je gajgerov brojač počeo da pišti“, priseća se.
Neko ili nešto u blizini je odbacivao subatomske čestice koje su onda činile okolnu radijaciju malo višom nego što je to očekivano. Walker je onda počeo da traži i druge predmete.
On kaže da se širom sveta mogu se pronaći nadprosečno velike količine radijacije prirodnog porekla na raznim vrstama plaža i tla. Isto tako, većina betona je radioaktivna, iako količine variraju. Čak je i samo ljudsko telo lagano radioaktivno, jer sadržimo elemente poput kalijuma-40, koji se raspada.
Ipak, kaže da mu je posebno zanimljivo da obilazi starinarnice.
“U svakoj antikvarnici u kojoj sam do sada bio, pronašao bih nešto radioaktivno.”
Recimo staro staklo žučkasto-zelene boje sadrži uranijum. Takođe narandžasto-crveni tanjiri i posude koje koje su farbane bojom koja sadrži uranijum često daju još jača očitanja na brojaču.
Američka vlada zato savetuje da se takvo suđe ne koristi za spremanje i služenje hrane i pića. Čak i posedovanje tih predmeta stvara mali rizik za zdravlje.
Tu su i satovi koji sijaju u mraku a sadrže radijum.
Ono što najviše fascinira u vezi Walkerovih ekspedicija je lakoća kojom je pronašao toliko puno primeraka. Evans kaže kako je to posledica toga što se radioaktivnost koristila kao sredstvo marketinga u prvim decenijama nakon što je otkrivena krajem 19. veka. Tada su se pravile radioaktivne paste za zube, eliksiri i analni čepovi za potenciju.
