Prema novom izveštaju koji je objavio Highsnobiety, kulturni kredibilitet danas se ne pokazuje samo kroz garderobu ili luksuzne aksesoare. Sve češće ga otkrivaju mnogo svakodnevnije stvari – šta držite u frižideru, gde rezervišete večeru, koju kafu pijete ili koje suplemente imate na kuhinjskom pultu.
Čak 71 odsto ispitanika u istraživanju kaže da hranu i piće ne konzumira samo iz potrebe, već i kao način ličnog izražavanja. Drugim rečima, izbor namirnica postao je deo identiteta, skoro kao modni stil.
Brendovi iz ostave kao modni statement
Ovaj trend pokreće talas novih brendova hrane i pića koji potrošačima daju osećaj pripadnosti određenoj kulturnoj sceni. Tako proizvodi kompanija poput Poppi (prebiotska gazirana pića u šarenim limenkama), Fishwife (konzervirana riba sa neočekivanim kombinacijama poput limuna ili čili krispa) ili Graza (maslinovo ulje u veselim plastičnim „squeeze“ bocama) danas nose simboličku težinu kakvu su nekada imali luksuzni modni komadi.
Drugim rečima, flaša maslinovog ulja ili limenka soka može imati isti kulturni „signal“ kao Hermès torba ili mokasine brenda Gucci, samo bez četvorocifrene cene.
Podaci pokazuju da tzv. „kulturni pioniri“ – ljudi koji rano usvajaju trendove i oblikuju ukus tržišta – troše sve više novca na namirnice, mnogo brže nego prosečni potrošači.
„Frižider je novi statusni simbol“
„Namirnice su postale ozbiljan statusni marker“, kaže Angie Meltsner, osnivačica istraživačkog studija za potrošačke uvide Tomato Baby.
Prema njenim rečima, hrana koju kupujemo funkcioniše kao produžetak našeg identiteta. Ona pokazuje naše prioritete, ambicije i ukus – ali i signalizira pripadnost grupi ljudi sa sličnim vrednostima i interesovanjima.
Iako deluje kao fenomen 2026. godine, koreni ovog trenda sežu više od jednog veka unazad. Autor knjige The Secret Life of Groceries, Benjamin Lorr, objašnjava da su krajem 19. veka kupci u SAD hranu kupovali u rinfuzi u lokalnim prodavnicama – gotovo sve je bilo generičko.
Razvoj ambalaže omogućio je proizvođačima da proizvode brendiraju i daju im identitet, ali kupci su i dalje zavisili od prodavaca koji su birali robu umesto njih.
Prekretnica se dogodila 1916. godine, kada je Clarence Saunders otvorio prvi samouslužni supermarket Piggly Wiggly u Tenesiju. Kupci su prvi put mogli sami da uzmu proizvode sa polica – koncept koji je promenio način kupovine.
Kasnije su trgovci počeli ozbiljnije da razmišljaju o tome kako da proizvode učine poželjnim. Dobar primer je Trader Joe’s, koji je još šezdesetih ciljao specifičnu publiku: obrazovane ljude sa skromnijim prihodima.
Nova generacija „kul“ namirnica
Danas postoje prodavci koji snažno utiču na kulturni razgovor o hrani – od Happier Grocery u Njujorku do Costco, gde možete kupiti ogromne pakete orašastih plodova po neverovatnoj ceni, ali i natočiti gorivo.
Ono što je posebno zanimljivo kod današnjih „statusnih“ namirnica jeste činjenica da mnoge imaju publiku i pre nego što se pojave na policama. Brendovi poput David ili Ghia najpre su izgradili zajednicu na društvenim mrežama, uz pomoć investicionog kapitala, a tek onda lansirali proizvode.
Hrana kao znak znanja
Za razliku od tradicionalnih luksuznih simbola poput automobila ili nakita, hrana je danas snažniji signal identiteta.
„Statusni simboli su sve češće stvari koje zahtevaju znanje ili veštinu“, kaže Lorr. Hrana je idealan primer: način na koji birate namirnice može pokazati da razumete kako se pripremaju jela, ali i da pratite trendove zdravlja i ishrane.
Drugim rečima, status danas može značiti i da znate kako funkcioniše vaš mikrobiom, koje namirnice su dobre za digestivni sistem ili na šta ste alergični.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da kupovina „kul“ namirnica sama po sebi ne znači mnogo. Jedna limenka probiotskog jogurta neće vas učiniti zdravim – baš kao što majica sa luksuznim logoom ne garantuje stil.
Ali postoji i pozitivna strana.
U vremenu kada informacije o svemu možemo dobiti od AI asistenta za nekoliko sekundi, svaka kupovina govori nešto o našem znanju, ukusima i prioritetima.
A ako vas ovaj trend inspiriše da više kuvate kod kuće – tim bolje. Jer čak i kada modni trendovi prođu, večera će i dalje morati da se spremi.
