Šta sve nije valjalo u Jugoslaviji i zašto se raspala

Danas je 29. novembar, odnosno Dan republike koji se obeležavao u Jugoslaviji. I verovatno ste čuli milion puta kako se tada živelo bolje. Samo da li je to baš tako?

1. Siromaštvo

Ako ste od onih koji pate za tim “starim dobrim vremenima”, sećate se komunizma, Tita, kredita, Boljeg života i drugih divnih stvari iz te divne prošlosti moramo da vas razočaramo.

Ta stara dobra vremena uopšte nisu bila tako dobra, a Jugoslavija je bila veoma, veoma siromašna zemlja. Uostalom kao i sve druge zemlje istočnog bloka.

Tako je Čeh Petr Stanjiček uporedio cene nekada sa cenama sada. Čoveku se smučilo da sluša kako je za vreme komunizma bilo bolje.

On je obradio razne robe i usluge od frizera do letovanja u Bugarskoj, kao i srednju platu, takozvanu median, koji prima većina Čeha.

I došao je do vrlo zanimljivih činjenica koje mogu da se primene i kod nas!

Čeh za svoju platu 1990. godine mogao da kupi 2.500 jaja, a danas 9.130, što znači da su za 76 odsto jeftinija za prosečnog radnika.

Letovanje u Bugarskoj je danas jeftinije za prosečnog Čeha za 46 odsto, litar benzina za 36 odsto, a kilogram govedine za 44 odsto.

Stanjiček, inače matematičar, kazao je da su ga da napravi kalkulator naterale neprestane žalopojke koje sa raznih strana sluša kako se u vreme komunista živelo bolje, svi su imali posao, a sve je bilo jeftino.

“Želeo sam da sve te nostalgičare postavim obema nogama na zemlju, u realnost”, rekao je Stanjiček.

Dakle, nije bilo bolje i bili smo siromašni u poređenju sa bilo kojom zemljom Zapadne Evrope.

2. Samoupravljanje

Samoupravni sistem zvuči sjajno u teoriji. Svi odlučuju o svemu, radnici se pitaju a ne zli vlasnici kapitala. Radnici su vlasnici fabrika, zbog čega se trude da rade više i bolje.

Ali to je u teoriji.

U praksi se to završilo tako što niko nije ništa radio. Ali i pored toga niko nije dobijao otkaze zbog kolektivne odgovornosti.

Možda ste čuli neverovatnu ali istinitu priču o tome kako su u jednoj bolnici u Jugoslaviji čistačice svojim glasovima izabrale koju medicinsku opremu je potrebno kupiti. Bilo ih je više nego hirurga.

E pa izabrale su najjeftinije aparate kako bi dobili veći regres.

Privreda samoupravnog socijalizma koji je postojao u Jugoslaviji je bila manje efikasna čak i od planske privrede Sovjetskog saveza i drugih zemalja istočnog bloka. Znate, kada sednu funkcioneri komunističke partije i naprave petogodišnji plan: trebaće nam 10.000 čekića, 2.000 traktora, 25.000 tanjira.

A sa svakim kreditom koji je stizao sa zapada bilo je još gore.

Ali zato je od jedne plate na čekove moglo da se ode na more. Ionako sve pojede inflacija.

Možda vas zanima ko je to sve platio?

Vi. Vi to plaćate čak i danas. I plaćaće i vaša deca…

3. Komunizam

Čak i Marks je smatrao da komunizam može da bude samo poslednja etapa u razvoju društva i da se do njega stiže isključivo preko kapitalizma.

Ali, Jugoslavija je od vrlo zaostalog, skoro feudalnog društva, prešla u komunizam odnosno socijalizam.

Posledica uopšte nije bila ravnopravnost već sasvim suprotno – javila se nova klasa bogatih koja je zamenila drugu. A to su bili partijski, vojni i policijski funkcioneri.

Koji su sve koji su im se suprotstavljali ugušili u političkim progonima.

Ideologija se brzo pretvorila u represiju. Da budemo pošteni, Jugoslavija je bila otvorenija i mnogo prijatnije mesto za život od zemalja istočnog bloka pod sovjetskom čizmom, ali je takođe bila daleko od slobodnih demokratskih zemalja zapadne Evrope.

A zbog zastarelog obrazovnog sistema zatrovanog idelogijom dobili smo nesposobne kadrove kojima je ideal da se zaposle u državno administraciji i ne rade ništa. Na fakultetima u Srbiji i danas se uči iz knjiga starih nekoliko desetina godina.

I danas, zbog toga, mnogi ljudi misle da su sloboda, demokratija i kapitalizam loša stvar, a da su komunizam pa čak i diktature sjajno rešenje za uređenje države.

Srećan vam Dan republike.