Pitanje o tome šta se dešava kada čovek preživi komu, različite civilizacije i religije objašnjavaju na različite načine.

Ali naučnici su razvili svojevrsni način komunikacije s pacijentima koji su u komi, a ne mogu da se kreću ni da govore. FMRI mašine (funkcionalna magnetna rezonanca) mere protok krvi u mozgu pacijenata kad im se priča o različitim temama.

Neurolog Adrian Owen, studirao na Kembridžu je pomoću ove metode uspeo da testira da li su pacijenti svesni ili ne, ističući da je naše razumevanje onoga što ljudi doživljavaju u komi još uvek prilično ograničeno. On je izdao brojne knjige na ovu temu.

Koma je stanje dublje od sna u kojoj osoba ne reaguje na snažne spoljne podražaje (kao što je bol) i nemaju normalan bioritam. Ljudi u komi mogu da imaju različita stanja svesti, od potpuno nesvesnog do svesnog gotovo svega što se oko njih događa. Kod pacijenata u komi ta stanja se često i izmenjuju, piše Providr.com.

Evo nekih od priča pacijenta koji su bili u komi.

“Bio sam u komi 5 nedelja zbog meningokokne sepse. Imao sam puno “snova”, od kojih se većine još uvek jasno sećam. Definitivno možete čuti šta ljudi oko vas govore. Imao sam 12 godina (sad su mi 22) i moja majka čitala mi je Gospodara prstenova dok sam bio u komi. Imao sam poprilično živopisne snove povezane s Gospodarom prstenova. U jednom sam jeo kocke leda s Bilbom Bagginsom. Kad sam se probudio iz kome, osećao sam se kao da sam jako dugo spavao, ali nisam imao pojma koliko dugo.”ti u tom stanju

“Bio sam u komi (medicinski indukovanoj, s punom paralizom tela) šest nedelja. Pregršt puta jasno sam se setio gde sam se “probudio” u svojoj glavi. Kakvo je bilo iskustvo? Užasno.”

“Prošle godine proveo sam osam dana u komi nakon traumatične operacije. Nisam mogao da otvorim oči, a kako sam bio na medicinskom madracu, osećao sam se kao da lebdim, zbog čega sam razmišljao jesam li umro ili preživeo. Jednom kad sam shvatio da sam još uvek živ, mislio sam da sam ozleđen u ratu i brinuo sam zna li moja žena da sam još uvek živ…”

“Kad sam se “probudio” u glavi sam mogao da osetim da me najbolja prijateljica drži za ruku. Rekla mi je da joj stisnem ruku ako je čujem, no koliko god sam se trudio, nisam mogao da je stisnem. Kad mi je pustila ruku, osećao sam se potpuno napušteno i skrhano. Probao sam da vrisnem, ali se ništa nije dogodilo. Bilo mi je drago da su ljudi do kojih mi je stalo bili uz mene, iako sam bio potpuno bespomoćan.”

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime