Sve bolji i jači teleskopi, kako na Zemlji tako i u svemiru, kao i brojne svemirske sonde nude nam neveroatne fotografije svemira.

Dok ste se vi spremali za doček 2018., svemirske sonde i teleskopi vredno su radili kako bi za vas napravili sjajne snimke, piše Wired.

Tako je Juno, mala svemirska letelica u Jupiterovoj orbiti snimila prepoznatljive vrtložne oblake ovog gasovitog džina. Jedan od razloga zašto je Juno uspela da snimi tako spektakularne snimke je činjenica da svakim obletanjem leti sve bliže Jupiteru.

Punih 65 miliona svetlosnih godina od nas nalazi se galaksija NGC 1398. U trenutku kada su ljudi na Zemlji nazdravljali jedni drugima šampanjcem, ovu je galaksiju fotografisao Jako veliki teleskop (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu.

U međuvremenu je teleskop Hubble snimao nešto stvarno zanimljivo: sliku galaksije Kiso 5639, koja izgleda kao da je slikar umočio četkicu u zvezdanu svetlost i razmazao je preko crnog platna svemira.

Astronomi širom sveta željno iščekuju lansiranje novog svemirskog teleskopa James Webb (JWST), većeg i snažnijeg Hubbleovog naslednika. Naučnici se nadaju da će razrešiti misteriju nastanka neobičnih svemirskih objekata, poput smeđih patuljastih zvezda u ovom zvezdanom klasteru, nazvanom NGC 133.

I za kraj ovaj divni crveno-plavi sjaj predstavlja nebulu (maglinu) koja okružuje umiruću zvezdu. Kada manja zvezda, poput našeg Sunca, umre, to ne bude junačka smrt u obliku supernove. Umesto toga, pretvore se u zvezdu crvenog patuljka. Zatim kada život crvenog patuljka bude gotov, on počne da otpušta materijal sa sebe i izbacuje gas u svemir, što predstavlja zvezdani materijal od koga kasnije nastanu nove zvezde.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime