Uređaji već sada o nama znaju više nego što mi znamo sami o sebi.

Evo o čemu je stvar.

Sviđalo se to vama ili ne, naše telo otkriva puno toga što možda i ne bismo voleli a tehnologija sve lakše prepoznaje emocije, namere i misli pojedinaca.

Potencijal tehnologije koja nas potpuno razotkriva objasnila je neurološkinja Poppy Crum.

Naučili smo da kontrolišemo svoje reakcije, pa i izraze lica i grubi govor tela. Međutim, nekih telesnih reakcija nismo ni svesni. Upravo te reakcije može da prepozna veštačka inteligencija.

Koliko daleko je sve otišlo, govori i podatak da roboti mogu da naprave predikcije našeg mentalnog zdravlja analizirajući dinamiku našeg govora i tona glasa. Uređaji o nama znaju više nego što mi o sebi znamo sami, tvrdi ona.

Crum ipak naglašava da bi ovakav razvoj u tehnologiji mogao da dovede do ere empatije. Zamislite da školski psiholog može da zna kako naizgled bezbrižno vesela navijačica prolazi kroz teško razdoblje. Pomažući ljudima na taj način može imati velike pozitivne promene, kaže Crum.

Naravno, ona ove podatke koristi kako bi se poboljšalo zdravlje pacijenata.

Ali tehnologija koja je već razvijena se može iskoristiti i za loše svrhe.

Oni koji kontrolišu podatke o stanju našeg tela, uma, emocija, kontrolipu budućnost ne samo čovečanstva, nego budućnost samog života. Danas je najvažnije posedovati podatke, kaže izraelski istoričar Yuval Noah Harari.

Već sada neke kompanije razgovore za posao prepuštaju robotima koji analiziraju iskrenost i emocije kandidata upravo na osnovu fizičkih reakcija.

Harari opasnost od preteranog poznavanja pojedinca od strane tehnologije pokazuje na svom primeru.

Kad sam imao 21 godinu, shvatio sam da sam gay. Do tada sam dugo živio u poricanju. To nije ništa neobično. Mnogi homoseksualci žive godinama u poricanju. Sada zamislite situaciju u kojoj algoritam može reći bilo kojem tinejdžeru gde to stoji na spektru od hetero do homoseksualca.

Ali zamislite da ste na nekoj zabavi i da neko kaže da je saznao za algoritam koji vam otkiva vašu seksualnu orijentaciju. Čak i ako odbijete to testiranje, nećete se moći sakriti od Amazona, Alibabe ili tajne policije. Dok pretražujete internet, gledate videa ili proveravate svoje društvene mreže, algoritmi će pratiti vaše biometrijske podatke i mogli bi dojaviti nekoj velikoj kompaniji sve o vama.

“Ako ne budemo oprezni, ishod toga mogao bi biti uzlet digitalnih diktatura“, upozorava Harari.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime