lg

Rešena misterija Uskršnjih ostrva

Rapa Nui ipak se nisu samouništili zbog suludog verskog kulta?

Već neko vreme naučnici pokušavaju da objasne misteriju nestanka Rapa Nui civilizacije sa Uskršnjih ostrva.

Do sada se smatralo da su ostrvljani sami uništili prirodu zbog suludog kulta.

Sve je počelo kada su Rapa Nui (kako Polinežani zovu Uskršnje ostrvo) naselili ljudi u 5 veku. Bilo je tu puno ribe i morskih plodova, kao i ptica i foka. Vegetacija je bila bogata pa doseljenici nisu oskudevali ni u hrani niti u zalihama i resursima potrebnim za život. Izgradili su sela sa dobrim kućama. A onda su se društveno podelili na klanove i slojeve – plemiće, sveštenike, građane. Verovatno je bilo nekakvog poglavice ili kralja.

Brzo je svaki klan počeo da odaje počast svojim precima, kao što rade i Polinežani. Na Uskršnjem Ostrvu su podizali kamene kipove i podizali na postolja na obali.

Kako je vreme prolazilo kult kipova je postajao sve bitniji, a klanovi su se takmičili čiji će biti veći.

Vrhunac su dostigli tokom srednjeg veka, a svaka generacija pravila je sve veće i veće kipove.

A to je zahtevalo sve više drveta, kamena, radne snage i kanapa.

Drveće je sečeno brže nego što je moglo da poraste.

Do 1.400 godine na ostrvu je bila pustoš.

E pa izgleda da možda i nije bilo tako.

Nova studija predlaže potpuno drugačiji scenario, po kome Rapa Nui narod ima složeniju istoriju a naučnici su koristili hemijsku analizu kamenih alata korišćenih na kipovima.

Zapravo, otkriveno je da su Rapa Nui plemena sarađivala i da nisu bili takmaci.

“Priče o sukobu i kolapsu civilizacije Uskršnjih ostrva možda su preterane”, kaže vodeći autor studije Dale Simpson, arheolog sa Univerziteta u Queenslandu.

Takođe sam broj od preko 1000 i veličina tih kipova ukazuju na složeno, sofisticirano društvo.

“Drevni Rapa Nui imali su poglavice, sveštenike i cehove radnika koji su ribarili, obrađivali zemlju i gradili moaie. Postojao je određeni stepen duštvenopolitičke organizacije koja je bila podrebna kako bi se isklesalo gotovo 1.000 kipova”, rekao je Simpson.

Ključni dokaz su lokacije kamena, odnosno tri izvora odakle su ostrvljani mogli da skupljaju materijale.

“Većina toki alata dolazi iz jednog kamenoloma. Kad bi ljudi pronašli kamenolom koji im se sviđa, držali su se njega. A da bi svi koristili jedan tip kamena, verujem da su morali da sarađuju. Zbog toga su bili toliko uspešni – radili su zajedno.”

Ovo je u suprotnosti sa idejom da je stanovnicima ponestalo resursa i da su se borili međusobno.

Naučnici ipak misle kako je dolazak kolonizatora i uvođenje ropstva ono što je desetkovalo stanovništvo.

“Postoji toliko puno misterija u vezi Uskršnjeg ostrva jer je toliko izolovan, ali na samom ostrvu ljudi su imali brojne interakcije”, rekao je Simpson i dodao je i danas na hiljade Rapa Nui ljudi živo i da  to društvo nije nestalo.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *