Ramska tvrđava je prava dunavska lepotica a ko je poseti a ne zaljubi se u njene čari, širinu i moć Dunava, zalaske sunca, taj kao da dolazio nije. To nam poručuje iz daleke prošlosti i sultan Bajazit II koji se tu zadesio obilazeći svoje vojnike. Zastavši da se odmori zaspao je a kada se probudio bio je kao preporođen. Tada je odlučio da se tu 1483. godine sagradi tvrđava.

Uostalom, tako piše i na njenom sajtu….”dobrodošli u najslikovitiju i najmoćniju srednjevekovnu tvrđavu na Dunavu…”

Ramska Tvrđava nalazi se u severoističnom delu Srbije, u Braničevskom okrugu a samo 15 km je udaljena od Velikog Gradišta.

ramska tvrđava istocna srbija
ramska tvrđava istocna srbija

Nacionalna geografija proglasila je zalaske Sunca koji se vide sa Ramske tvrđave za jedne od najlepših zalazaka u Evropi.

Magičnu privlačnost osetio je i Ilija Jacanović kada je 2017. godine došao da radi kao pravni savetnik firme ABMA koja je počinjala rekonstrukciju tvrđave. “Zaljubio sam se u ovaj kraj i negovu priču”, veli mladi Ilija.

“Nasuprot pravilu da svi odlaze iz ovih krajeva ja sam odlučio da nakon završetka radova ne odem sa firmom na drugi projekat ili da se vratim poslu u gradu već da ostanem u selu Ramu”, deo je priče o njegovoj povezanosti sa Ramskom tvrđavom.

“Ramsku tvrđavu krasi pre svega, pogled koji se sa nje pruža. Sa njenih bedema možete osetiti mirnoću zalaska sunca, ali i snagu košave koja je u stanju da zaustavi i plovidbu Dunavom. Bilo da usmerite pogled prema Deliblatskoj peščari ili Vršačkim planinama ne možete ostati ravnodušni, a kada zađe sunce, sa Tvrđave je moguće videti svetla Avale, Smedereva, Pančeva…”, priča nam Ilija.

Ramska tvrđava – Kelti, Rimljani, Turci

“Mesto Ram nekada se zvalo Hram, po keltskoj reči koja se zadržala na ovim prostorima i znači veliko i važno sveto mesto. Slovo H se često gubi u našem jeziku pa je stoga od Hrama ostao Ram. Mi smo pronašli keltski hram na 2.5 km od samog sela i to je jedan neverovatan prostor koji pored istorijske važnosti pleni i prirodnim karakteristikama koje ne ostavljaju čoveka ravnodušnim. Rimljani će graditi i svoj hram, posvećen Jupiteru koji će Turci sačuvati prilikom gradnje tvrđave kao i natpis u steni na latinskom jeziku”, upoznaje nas Ilija sa prošlošču Tvrđave.

Moglo bi se dugo pričati o istorijatu ove tvrđave, ali da podsetimo da je ovde Dunav prelazio i imperator Trajan 101. g.n.e. sagradivši tu most. Uradili su to i Nemci 1915. godine na čelu sa fon Makenzenom i to baš kod Rama. Tu je Dunav prelazio i Sveti Sava kada je išao na pregovore u Ugarsku sa Andrijom II. Posle uspešnih pregovora o miru podiže srpski manastir Bazjaš u današnjoj Rumuniji na samo desetak km vazdušnom linijom od Rama. I danas u ovom manastiru služe naši monasi.

Tvrđava je obnovljena 2019. godine i sada živi svoj novi život, doterana i spremna da ugosti posetioce. A njih ima sa svih strana sveta. Ove godine Tvrđavu je posetilo više od 60.000 turista iz Srbije, evropskih zemalja, Brazila, Južnoafričke Republike, Maldiva Indonezije, Sibira.

A šta Ramska tvrđava nudi posetiocima, pitanje je na koje Ilija odgovara da osnovna ponuda obilaska podrazumeva posetu svim bedemima i kulama, pratnju vodiča odnosno besplatan audio vodič, muzejsku izložbu.

Naravno, urađene su ograde i platforme kako bi sve kule i bedemi bili dostupni, radi se pristupna staza do rimskog natpisa na litici ispod Tvrđave, u planu je izgradnja pristana za kruzere.

Osmišljene su i raznovrsne manifestacije pa se tako u toku sezone održavaju izložbe vina, pesničke večeri, koncerti, posete sokolara, kostimiranih vitezova.

ram
ram

Avanturisti i zavisnici adrenaliskih izleta mogu da iznajme kvadove kako bi se provozali peščanim stazama brda Gorica. Moguće je brodićem stići i do ostrva Čibuklija. Veliki broj vetrovitih dana privlači ljubitelje kajtinga, jedrenja, paraglajdinga… Za one koji vole sporiji ritam mogu krenuti pešačkim stazama i uživati u svežem vazduhu i pogledu na Dunav.

Razgovaramo sa Ilijom i o odlasku mladih ljudi iz ovih krajeva.

Prema njegovim rečima ulaganjem u Tvrđavu i njenu okolinu stvaraju se direktno radna mesta, ali i indirektno jer se otvaraju novi restorani, pansioni, suvenirnice.

“Verujem da je budućnost razvoja ovog mesta u istraživanju i stavljanju u turističku funkciju prostora tri rimske i jedne keltske tvrđave koje se nalaze na svega kilometar i po od sela Ram. Smeštene na litici iznad Dunava, okružene dinama peska i borovim šumama predstavljaju jedinstven doživljaj za onog ko ih poseti,” rekao nam je Ilija Jacanović.

Saznajemo na kraju da njegova ljubav prema Ramu, Tvrđavi, Dunavu ima i još jednu dimenziju.

“Tu sam se zaljubio i u devojku iz sela i posle godinu dana se njome i oženio, a godinu dana nakon venčanja dobili smo i ćerku Đurđinu. Trenutno radim kao turistički vodič ali sa planovima da Ram razvijem u mesto u kome će biti lepo da se živi ali i gde će moći drugi mladi da se zaposle i osnivaju svoje porodice”, rekao nam je na kraju Ilija Jacanović turistički vodič u Tvrđavi Ram.

Obilazeći Tvrđavu primetili smo da je centralni kružni objekat u lošem stanju zbog vremenskih prilika. Nadamo se da će nadležni Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture blagovremeno reagovati da se zaštiti Ramska tvrđava koja privlači sve veći broj posetilaca i zaljubljenika našeg istorijskog nasleđa. Ljiljana Sinđelić Nikolić, fotografije: Ilija Jacanović

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime