Slika: Postoji grad u kome svi rade za IKEA
Gradski život

Postoji grad u kome svi rade za IKEA

Ingvar Kamprad je sa 5 godina počeo da prodaje šibice, sa 17 je osnovao kompaniju

Postoji grad u kome svi rade za IKEA

IKEA će ovog leta konačno otvoriti svoju prvu robnu kuću u Srbiji. A kako bi nas bolje upoznala sa ponudom i poslovanjem, švedska kompanija je povela domaće novinare u Malmo i Almhult gde se nalaze kancelarije kompanije. Domino Magazin je bio i evo naših utisaka.

Trebalo bi da znate par stvari o IKEA danas. Kompanija nije na berzi i u vlasništvu je porodice Kamprad, odnosno Fondacija koje su oni osnovali. A to znači da profit može da se iskoristi samo za dve stvari: humanitarne svrhe i reinvestiranje. Kako bi ostali nezavisni, kompanija je podeljena na više pravnih lica, pa postoji i nekoliko centrala kompanije. Jedna od njih je u Malmeu, gde se nalazi sedište IKEA Group (koja je korisnik franšize a koja i otvara robnu kuću u Beogradu), dok je samo srce kompanije u gradiću Almhult, oko 200 kilometara severnije u regionu Smaland.

U Almhultu se takođe nalazi jedini IKEA hotel na svetu, IKEA muzej koji je od 2016. smešten u prvoj robnoj kući koju je ova kompanija otvorila. Tu su i IKEA Test Lab gde se svi proizvodi testiraju, kao i IKEA of Sweden, koja predstavlja samo srce kompanije, gde se dizajniraju svi novi proizvodi i pravi čuveni katalog.

U Almhultu danas živi oko 7.000 ljudi, od čega oko 5.000 radi za IKEA.

IKEA Hotel

Ako ste nekada poželeli da prespavate u IKEA robnoj kući, najpribližnije iskustvo tome koje možete da doživite (a da vas ne juri obezbeđenje) je da posetite IKEA Hotel. I to je sve samo ne običan hotel. Sobe nisu previše velike i dosta su svedene. Ali su mnogo prijatnije i udobnije od onih u mnogo skupljim hotelima. Unutra nema mini bara, papuča, olovaka ni blokčića. Ali je osećaj “kao kod kuće”. Naravno, u fioci pored kreveta nalazi se – IKEA katalog. I zajedničke prostorije su podjednako prijatne. Tako se na našem, trećem spratu nalazila prava mala dnevna soba, gde je ekipa iz Srbije rado provodila večeri.

IKEA Muzej

Nalazi se odmah preko puta Hotela, u prvoj IKEA robnoj kući koju je tada Mobel IKEA (Nameštaj IKEA) otvorila u Almhultu. Ime kompanije je u međuvremenu promenjeno, kada je IKEA počela da prodaje i druge stvari osim nameštaja.

Kroz izložbu nas je na “našem jeziku” proveo Dino, mladi Šveđanin čiji su roditelji poreklom iz Bosne. Tu smo čuli priču o osnivaču kompanije, Švedskoj kulturi, inovacijama i razvoju proizvoda i ponude.

Osnivač kompanije Ingvar Kamprad rođen je u siromašnom Smalandu. Već sa pet godina počeo je da prodaje šibice koje je u Stokholmu kupovao na veliko i prodavao ih na malo uz dobru zaradu. Isporučivao ih je biciklom. Posle šibica, prodavao je semena, čestitke, dekoraciju za Božić, satove i kasnije olovke. Priča se da je prvi milion zaradio upravo na olovkama iz Francuske.

Sa 17 godina, pare koje je dobio od oca, za dobar uspeh u školi, iskoristio je da osnuje kompaniju IKEA. I to uz pomoć potpisa roditelja, pošto je bio maloletan.

Među eksponatima u muzeju se nalazi i njegova prva kutija u kojoj je čuvao novac. Pored nje je nekoliko starih novčića, švedskih kruna. Dino uz osmeh priča kako je osnivač kompanije, kada je posetio muzej, prepoznao svoju kutiju i pitao zaposlene da li su stari novčići koji su bili izloženi – njegovi.

Za kompaniju je bio veoma važan period tokom četrdesetih i pedesetih godina kada Švedska počinje da se brzo razvija, grade se tipski stanovi i kuće, a ljudi uzimaju kredite. Nameštaj postaje tražena roba i IKEA počinje da ga prodaje. Prvi IKEA katalog odštampan je 1951. godine. A onda, Ingvar Kamprad shvata ono što drugi nisu: ljudi žele da uživo vide nameštaj, da ga isprobaju i osete. I u sred ničega, u gradiću Almhult 1953. godine otvara izložbeni prostor i svima nudi besplatan čaj, kafu i kolače.

Ideja je bila toliko dobra da se posao brzo širio.

Samo pet godina kasnije, prva IKEA Robna kuća je otvorena 1958. godine, takođe u Almhultu. Mnogi su mislili da je to katastrofalan potez i da ljudi neće dolaziti tako daleko da bi kupili nameštaj. Ali, Ingvar Kamprad je ponovo dobro procenio i robna kuća je zabeležila veliki uspeh. Druga robna kuća nije otvorena u Švedskoj već u Norveškoj, pet godina kasnije.

Istovremeno počinje razvoj prepoznatljivog IKEA pakovanja i nameštaja koji dolazi rasklopljen.

Zanimljivo je da je na ovu ideju prva došla druga skandinavska kompanija, koja i danas postoji – NK-bo. Ipak, nisu prepoznali njen potencijal i brzo su odustali od ravnog pakovanja.

Ali, jedan od prvih zaposlenih u kompaniji IKEA je slučajno rasklopio LÖVET stočić kako bi ga lakše prevezao. To je video Ingvar Kamprad koji odmah shvata potencijal ravnog pakovanja i pokreće inovaciju. Već početkom sedamdesetih godina skoro svi IKEA proizvodi bili su “flat pack”.

Šezdesetih godina počinje saradnja sa firmama iz Poljske, koje su imale puno jeftinog ali oštećenog drveta (u Drugom svetskom ratu). IKEA pronalazi način kako da ga iskoristi, čime dodatno snižava cene svojih proizvoda.

Sedamdesetih počinju da koriste svetlo drvo bora, što je do tada bilo nezamislivo, pošto se za nameštaj koristio uglavnom masivni i čvrsti hrast. Ipak, čvorići i prirodan izgled su bili toliko uspešni da su bukvalno postavili novi stil, koji je i danas sinonim za švedski dizajn.

Otprilike u to vreme, IKEA dobija i svoj imidž koji je prepoznatljiv i danas.

IKEA of Sweden

Samo srce kompanije oličeno je u IKEA of Sweden, gde se razvijaju svi novi proizvodi. Možda se pitate zašto bi kompanija sa 172.000 zaposlenih, 375 robnih kuća u 28 zemalja i poslovnim operacijama u čak 43 zemlje smestila svoje najvažnije kancelarije u sred šume švedskog Smalanda i seocetu u kome živi samo 7.000 ljudi?

Zato što su koreni kompanije duboko u toj neplodnoj zemlji. Zato se i u jednoj od IKEA zgrada na zidu nalazi poveća kamenčina ispod koje piše da predstavlja samu suštinu IKEA vrednosti. Odnosno, da je IKEA potekla iz siromašne zemlje, ali da je daleko od gradskih centara, inovacijama i posvećenošću bilo moguće da naprave nešto ni iz čega. Baš kao što su vredni Šveđani godinama vadili kamenje iz neplodne zemlje, kako bi uspeli da je obrađuju. IKEA danas razvoj i širenje zasniva na sopstvenim sredstvima i nikada ne koristi kredite banaka.

Slogan kompanije je: Stvaranje bolje svakodnevice za što više ljudi.

IKEA voli da istakne kako vrednosti, poput zajedništva, jednostavnosti, brizi o ljudima i planeti nisu samo reči na papiru. I to se zaista vidi u svakom trenutku komunikacije sa zaposlenima. Vidi se i da Ingvar Kamprad i njegova IKEA vode računa o tim stvarima. I tako je od početka osnivanja. Recimo već prvih godina poslovanja, organizovana su putovanja na Majorku za radnike. Zanimljivo je da su mnogi zaposleni u IKEA start shopu koji je u Beogradu otvoren 1991. godine (ali je sledeće godine zatvoren zbog sankcija) i danas u kompaniji.

U IKEA of Sweden se nalazi i interaktivna izložba, pre svega namenjena zaposlenima, ali smo i mi mogli da je posetimo. Tamo su predstavljeni različiti materijali i inovacije, recimo kako malena promena na šrafu ili metalnom spoju može da donese ogromne uštede i unapredi proizvod. 
Saznali smo i da IKEA mrzi vazduh. Odnosno, mrzi da prevozi vazduh, i zato su svi njihovi proizvodi spakovani neverovatno efikasno. Tome se posvećuje posebna pažnja, kako bi transport i skladištenje bili što jednostavniji. A sve to da bi proizvodi bili jeftiniji. Odnosno, morate da imate niske troškove, da biste imali jeftine proizvode.

IKEA svake godine razvija između 1.500 i 2.000 novih proizvoda. I skoro svi nastaju istraživanjem, odnosno posetama kućama običnih ljudi, gde IKEA zaposleni otkrivaju njihove potrebe. U proseku ceo proces, od ideje do proizvodnje, traje duže od godinu dana.

IKEA se od svog osnivanja proslavila inovacijama. Tako je i danas. Recimo u ponudi je KUNGSBACKA kuhinja napravljena od reciklirane PET plastike. Tehnologiju je IKEA razvila zajedno sa dobavljačem iz Japana, koji proizvodi folije od starih flaša. U jedinstvenom procesu se sve štetne materije poput BPA odstranjuju iz plastike.

Svi proizvodi se testiraju u IKEA Test Lab, a standardi kompanije prevazilaze propise EU i Švedske. To znači i da će baš svaki proizvod biti testiran najmanje jednom godišnje. Čak i oni koji se proizvode već decenijama i to zato što se menjaju uslovi proizvodnje, ili karakterstike materijala. IKEA želi da zna i kako gore njihove sveće, ili šta je to što miriše kada se otvori kutija i da li je to štetno. Posebna pažnja se posvećuje i korišćenju nameštaja. Recimo, šta će se desiti kada dete zajaše stolicu poput konja, da li će pasti i kako će pasti.

U IKEA of Sweden se nalazi i jedan od najvećih studija u Evropi gde se svi proizvodi snimaju i prave njihovi 3D modeli. Tu se kreiraju i katalozi čija proizvodnja traje duže od godinu dana.

Izdanje za Srbiju je već skoro gotovo i biće odštampano u skoro milion primeraka. Većina će biti besplatno podeljena u Beogradu pred otvaranje, pa na leto očekujte jednog lepog dana iznenađenje – katalog na vašim kućnim vratima.

Ali to je najmanje važno.

Pored svojih proizvoda, IKEA će u Srbiju doneti i vrednosti na kojima je napravljena. A to znači 300 zadovoljnih radnika, korišćenje obnovljivih izvora energije, reciklažu otpada. To znači i brigu o kupcima: 25 godina garancije na neke proizvode, besplatne delove koje ste izgubili, mogućnost vraćanja robe i do 90 dana od kupovine.

A sve to znači i ono najvažnije: stvaranje bolje svakodnevice za što više ljudi.

Ovog puta u Srbiji.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 

Više uGradski život

Evo gde će biti naša prva kolonija na Mesecu

Otkriveno idealno mesto

Domino Magazin 20.10.2017
Gde su nestale sve bube?

I zašto nam preti katastrofa na Zemlji...

Domino Magazin 20.10.2017
6 stvari koje morate da prestanete da radite

Ako želite da postanete uspešni

Domino Magazin 20.10.2017
Niko ne zna šta su misteriozne strukture u Saudijskoj Arabiji

A ima ih na stotine

Domino Magazin 20.10.2017
Pronađena najstarija igračka na svetu

Na dečijem groblju u Turskoj

Domino Magazin 20.10.2017
Kako da se skinete sa mobilnog

Ako ste navučeni, a jeste

Domino Magazin 20.10.2017
Da li ćete znati da ste mrtvi kada umrete?

Naučnici imaju odgovor i prilično je strašan

Domino Magazin 19.10.2017
5 načina da postavite granice ljudima oko vas

I naučite ih da vas poštuju

Domino Magazin 19.10.2017
Šokantna špijunska afera u CIA!

Labradorka Lulu je morala da ode

Domino Magazin 19.10.2017
Večeras se otvara Capitol park Rakovica

Tržni centar i najveći ritejl park u Beogradu

Domino Magazin 19.10.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.