Plastika guši Evropu a kupači su već navikli na plastično smeće duž obala jer je 85% morskih plaža zagađeno plastičnim otpadom, piše e360yale.edu. A još gore je ispod talasa gde je mikroplastika pretvorila priobalne vode u toksične “plastične supe.”
Tome se mora stati na put zaključuju evropski zvanični. Evropska unija je rešila da se pozabavi plastičnim otpadom. Zato će 3. jula na snagu stupiti novi zakon koji zabranjuje na evropskim tržištima 10 plastičnih proizvoda koji se najčešće koriste.
Pored ostalog, to su poklopci od platsičnih boca, pribor za jelo, slamke, tanjiri, posude za hranu i piće.
Pripremljeni su paketi mera koji bi pomogli kružnoj ekonomiji, to je ona u kojoj se proizvodi koriste dugo, nisu namenjeni jednokratnoj upotrebi. Sva plastična ambalaža na tržištu EU mora se reciklirati do 2030. godine.
Prethodnih godina u zemljama Evopske Uije već se koristilo recikliranje plastične ambalaže a do 2025. recikliraće se 50 posto ove ambalaže.
Prema novim pravilima ukoliko neka kompanija drugoj zemlji proda plastičnu ambalažu biće odgovorna za troškove sakupljanja, transporta i recikliranja ove ambalaže.
Zanimljivo je i to da se EU obavezala da od ove godine više neće istovarivati plastični otpad u zemljama u razvoju, poput Maleizije, Vijetnama, Indije, Infonezije. Moraće da se na adekvatan način pobrine za ovaj otpad.
Zaključuje se i da bi pad proizvodnje plastike na bazi nafte smanjio i proizvodnju ugljen dioksida što bi doprinelo smanjenju štete po prirodnu okolinu.
Zabrana 10 artikala u EU je samo jedan procenat evropske proizvodnje plastike.
Sektor plastike u EU je veliki i unosan posao, zapošljava 1,5 miliona ljudi a u njemu je stvoreno 350 milijardi evra u 2019. godini. Zato se lobi za plastiku žestorko borio protiv usvajanja novih mera.
Prethodnih godina se pokazalo da su zbog kaznenih mera ipak morali da se okrenu recikliranju plastičnog otpada.
