Konačno su objavljeni rezultati obdukcije sovjetskog tiranina Josifa Visarionoviča Staljina, decenijama skrivani od javnosti.

On je umro od moždanog udara i nije ubijen.

Staljin je, uz Mao Cedunga i Adolfa Hitlera, jedan od najkrvavijih vladara u istoriji, ubio je milione nevinih ljudi u logorima. Ubijao je nemilice, koga je stigao, od najbližih saradnika do običnog naroda. Agenti njegove tajne policije KGB-a decenijama su neprekidno uživali u ubijanju i mučenju svakoga ko bi im se učinio sumnjivim. Vladao je od 1924. godine do smrti 1953. godine. Tokom decenija Staljinove strahovlade narod je živeo u strahu od hapšenja, a povremeno je harala glad od koje su umrli milioni. Psihijatri su ustanovili da je Staljin pokazivao znake kliničkog ludila.

Staljina nije ubio Lavrentij Berija, okrutni šef tajnih službi, niti je to učinio jugoslovenski diktator Josip Broz Tito, kako su verovale neke zapadne službe.

Pošto su pronašli Staljina kako leži u njegovoj dači, u njegovoj kancelariji nađeno je i Titovo upozorenje Staljinu.

Tito je upozorio Staljina da “prestane da mu šalje ubice jer su petorica već otkrivena” i zapretio mu da će i on poslati jednog u Moskvu da ga likvidira i da posle “više neće imati razloga da šalje bilo koga”.

Staljin je umro 1953. godine, ali je, uprkos Berijinim tvrdnjama da je baš on zaslužan za Staljinovu smrt i Titovim pretnjama, obdukcioni nalaz raspršio sve teorije zavere.

Dikatator je imao hroničnu hipertoniju, arteriosklerozu i reumatske bolove u mišićima.

Od kraja 1952. godine pojavili su se problemi nepoznate prirode u plućima, pa je Staljin čak prestao da puši. Sve je to slutilo da mu se bliži kraj.

Lekari su potvrdili da je obdukcija otkrila da je Staljin bolovao od “teškog slučaja ateroskleroze u mozgu”, te da je ova bolest, koja se razvijala godinama, “uticala na njegovo zdravlje, karakter i odluke koje je donosio”.

Broj Staljinovih žrtava nikada nije tačno utvrđen, a pretpostavlja se da je u njegovim čistkama, odnosno kampanjama masovnih ubistava, ubijeno najmanje 20 miliona građana Sovjetskog saveza. Naročito je mrzeo hrišćane i sveštenike je slao u logore gde su mučeni i ubijani, a crkve su rušene dinamitom.

Staljin je umro u svojoj dači u moskovskom predgrađu Kuncevo usled moždanog udara.

Obdukcija, čiji su rezultati napisani na 11 stranica, pokazuje da se Staljin ugušio od posledica udara.

Zanimljivo je da ruska javnost nije jedinstvena po pitanju ocjene Staljinove vladavine.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da sve više Rusa pozitivno ocenjuje diktatora.

Anketa koju je sproveo institut “Levada” pokazala je da čak 48 odsto ispitanika smatra da je Staljin odigrao pozitivnu ulogu u istoriji.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime