Osvrt na neodržanu Paradu ponosa

Država je "najjači baja u kraju". Ovako, mada ne ovim rečima, uglavnom počinje definisanje države u raznim knjigama namenjenim obrazovanju budućih naraštaja. Suvoparno, teorijski, to bi zvučalo otprilike ovako: Država ima monopol fizičke sile i prinude na svojoj teritoriji. To znači da niko ne može biti jači od države u njenom dvorištu, inače bi ona prestala postojati. Pogledajmo sada obrazloženje MUP-a Srbije o razlozima za premeštanju lokacije Parade ponosa iz centra grada na Ušće:

"Sagledavajući ukupno stanje bezbednosti na teritoriji grada Beograda, kao i najave više neformalnih grupa i udruženja građana da će po svaku cenu nastojati da nasilno spreče održavanje najavljenog skupa, postoje veliki bezbedonosni rizici i pretnje za održavanje javnog skupa u centru grada.

Na osnovu bezbednosnih procena MUP-a i drugih bezbedonosnih službi Republike Srbije, procenjeno je da je održavanje skupa na pomenutoj lokaciji sa aspekta bezbednosti ekstremno visokog rizika i da može doći do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu na teritoriji Grada Beograda, ugrožavanja bezbednosti, života, i zdravlja učesnika javnog skupa, kao i bezbednosti ljudi, imovine državnih organa, objekata DK predstavništava, lične i imovinske sigurnosti građana i bezbednosti saobraćaja."

Ovakvo saopštenje bi policija bez problema mogla izdati pred svaki derbi Crvene zvezde i Partizana u bilo kom sportu i, sledstveno tome, zabraniti ga ili mu promeniti lokaciju, jer "može doći do ugrožavanja bezbednosti, života, itd". Jedina razlika je što, pred utakmicu, "neformalna udruženja građana", tj. navijači ne najavljuju (barem ne javno, po medijima) da će se nasilno ponašati. Naravno da do zabrane utakmice ili premeštanja na livadu kod Ušća nikada nije došlo i, verovatno, nikada ni neće (eventualno odigravanje bez prisustva publike, što ne zabranjuje okupljanje po gradu), ali tu zapravo dolazimo do suštinskog pitanja: Da li je policija naredila premeštanje Parade zato što ne može, ili zato što ne želi da je obezbedi?

Ako je prvi odgovor tačan, onda Predsednik i Vlada sa svim njenim ministrima i službenicima mogu odmah da počnu potragu za drugim poslom, jer njihov poslodavac, država, više ne postoji, s obzirom da je u kraj stigao "jači baja", koga državna sredstva fizičke sile i prinude ne mogu da kontrolišu i savladaju, te od sada on zavodi red i upravlja zemljom. Ako je ovo tačno, bez sumnje možemo uskoro očekivati proglašenje nove Vlade – koalicije navijača, Obraza, kriminalaca, huligana, 1389, i sličnih "neformalnih građanskih udruženja".

No, ovo, nadamo se, (još) nije tačno, mada je dat jak vetar u jedra i signal gorepomenutim građanima da mogu sprovoditi svoju pravdu mimo države. Jer, teško je i zamisliti da (najavljenih) pet hiljada policajaca u punoj opremi, dobro obučenih i naoružanih ne može da kontroliše kretanje i ponašanje "grupe građana", koliko god ona pretila, pozivala i činila nasilje. Dakle, nameće se zaključak da policija nije želela da obezbedi Paradu ponosa, čime nije omogućila sopstvenim građanima (a ne "građanima") da ostvare Ustavom zagarantovano pravo na slobodu okupljanja – jedno od osnovnih ljudskih prava. Za pravnike i stručnjake ostaje pitanje da li u ponašanju policije ima elemenata za krivičnu prijavu, s obzirom da joj je (po sopstvenom priznanju, iz Saopštenja na početku teksta) odavno bilo poznato ko poziva na nasilje i linč učesnika Parade, pritom ništa ne uradivši da se te osobe privedu.

Ostaje da se još odgovori na pitanje "Zašto država i policija (ne direktno, doduše, ali praktično svakako) nisu želele da delu svojih građana obezbede ostvarivanje ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Srbije?" Odgovor bi mogao da se nađe u pretpostavljenoj proceni Vlade da iza "neformalnih grupa građana" koje su otvoreno pozivale na nasilje, slične, mada ne toliko ekstremne stavove ima i dobar deo stanovništva Srbije, odnosno da bi održavanje Parade ponosa za vreme mandata ove Vlade bio izuzetno nepopularan potez, i gubljenje političkih poena na nekim budućim izborima.

Pa posle recite da Vlada ne misli na budućnost.

R. M.