Organska hrana je mnogo lošija od obične

Evo zašto

Organska hrana je u poslednjih desetak godina veliki komeracijalni hit. Čak su i najveći industrijski proizvođači počeli da koriste organski uzgoj. I to na prvi pogled zvuči sjajno. Ali uopšte nije.

Organska hrana je u stvari mnogo lošija.

Postoji par razloga za to.

Recimo, organsko voće i povrće nije ništa bolje od onog uzgojenog klasičnim tehnikama. Količina hranljivih sastojaka je praktično ista.

Što se tiče pesticida, njih ima manje u organskoj hrani. Bar što se tiče klasičnih pesticida. Ipak, i u organskoj poljoprivredi mogu da se koriste neki pesticidi. Problem je što su oni mnogo manje testirani.

Pored toga nauka do danas nije pokazala da bi tragovi pesticida zaostali na proizvodima mogli da imaju ozbiljnije štetne zdravstvene efekte.

Postoji još jedan problem.

Organski uzgoj je mnogo lošiji za klimatske promene od konvencionalne poljoprivrede.

Posledica je veće krčenje šuma i na kraju više CO2 koji je ključni uzrok klimatskih promena.

„Naša studija pokazuje da organski grašak, koji se uzgaja u Švedskoj, ima oko 50% veći klimatski uticaj od konvencionalno uzgojenog. Kod nekih drugih proizvoda taj je uticaj čak i veći – na primer, kod švedske zimske pšenice razlika je bliža 70%“, rekao je Stefan Wirsenius sa Univerziteta Chalmers.

Ključni razlog zbog kojeg je organska proizvodnja lošija za klimu je činjenica da ona ima mnogo manje prinose po hektaru zemljišta.

Takođe, vrlo su nejasni benefiti od njenog korišćenja.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *